AFERA "VICEADMIRAL ŠENBAH" DRMA EVROPU Šef nemačke mornarice izjavom o Rusiji i Krimu razbucao licemerni Zapad!

 

Govoreći na Institutu za odbrambene studije i analize Manohar Parrikar u Nju Delhijuu Indiji, Šenbah je tvrdio da Rusija, pod predsednikom Vladimirom Putinom, suštinski nije zainteresovana za preuzimanje ukrajinske teritorije, već je želela poštovanje Zapada.

Po njegovom mišljenju, Zapad treba da ponudi to poštovanje iz tri razloga: zato što bi to bilo lako, jer Rusija i njen lider to zaslužuju i zato što je Evropi potrebna Moskva kao saveznik protiv Kine.

Šenbah je takođe apelovao u ime religije, opisujući sebe kao posvećenog rimokatolika i tvrdeći da hrišćanski identitet Rusije ukazuje na potrebu za partnerstvom između zemlje i drugih uglavnom hrišćanskih naroda. Što se tiče Krima, on je bio iskren u svom uverenju da se neće vratiti pod ukrajinsku kontrolu.

Razgovor je snimljen i postavljen na Jutjub, što je možda bilo kobno za njegovu karijeru. Da njegove izjave nisu bile tako lako dostupne, možda bi prošle nezapaženo.

Kada se saznalo, ove izjave izazvale su veliko zaprepašćenje, kako na međunarodnom nivou, tako i kod kuće, u Nemačkoj. Šenbah je, budući da je bio gotovo siguran da će biti razrešen, reagovao prvi i podneo ostavku koja je odmah prihvaćena.

Odgovor Ukrajine bio je brz: nemačka ambasadorka u Kijevu, Anka Feldhusen, pozvana je na ruzgovor.

Šta god da mislite o Šenbahovim izjavama, on postaje ikona potisnute „slobode govora“. Doduše, on ima pravo na svoja privatna mišljenja, ali je napravio ozbiljnu grešku što ih je pomešao sa svojom zvaničnom funkcijom, govoreći u punoj uniformi i obaveštavajući svoje indijske domaćine da će njegov govor odražavati i njegovo lično gledište i stanovište njegove vlade.

Bio je, u najmanju ruku, veoma neoprezan, što je i sam javno priznao sa više poštenja nego što su to pokazali mnogi odlazeći političari. I to je dovoljan razlog za povlačenje, jer svaki mornar, a posebno visoki viceadmiral, mora da izbegava da ostavlja utisak da se meša u prerogativ političkog rukovodstva, da određuje i artikuliše politiku, čak i – možda posebno – kada je ta politika manje nego ubedljivo.

U stvari, sadašnji slučaj je dokaz da nemački sistem vojno-političkih odnosa funkcioniše bolje od, na primer, britanskih ili američkih, gde su potpune političke izjave i brutalne intervencije vojnog vrha prilično uobičajene. Kada se, na primer, činilo da je tadašnji lider laburista Džeremi Korbin nadomak kabineta premijera, general britanske vojske zapretio je pobunom ako levica ikada dođe na vlast.

Šenbah zaslužuje poštovanje i u pogledu načina na koji se nosio sa sopstvenom greškom, poneo se bolje od većine političara. Ali, šta je sa suštinom Šenbahovih primedbi? One zahtevaju pravljenje razlika. Njegov predosećaj da Rusija i Putin žele poštovanje ima mnogo smisla. Putin zaslužuje poštovanje kao lider velike zemlje. Ili, drugačije rečeno, šta god da mislite o njemu, njegovim stavovima i postupcima, njegova funkcija predsednika Rusije sama po sebi zahteva poštovanje. I, opet, i to ima savršenog smisla.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, Ukrajina. Šenbahovi kritičari treba da ostanu pošteni. On, zapravo, nije doveo u pitanje politiku Kijeva i Zapada da zvanično ne priznaju Krim kao ruski. On je samo rekao da je vraćanje poluostrva pod de fakto kontrolu Ukrajine postalo uzaludna politika.

Možete se složiti ili ne složiti, ali ovde nema direktnog osporavanja zvanične linije Berlina – samo politički indiskretno ispoljavanje realizma na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme.

Foto AP

Ipak, ono što će u vezi sa aferom Šenbah biti najzanimljivije za buduće istoričare jeste očigledna neusklađenost između onoga što mnogi na Zapadu znaju da je činjenica i zapadnih narativ.

Nedostatak realizma u zapadnoj politici je ono na šta se Šenbah zaista spotaknuo. Bizarno je, na primer, da se jednostavna izjava o tome da se Rusiji i njenom rukovodstvu duguje elementarno poštovanje sada može pogrešno protumačiti kao da na neki način podriva jedinstvo i rešenost Zapada. Ako su te stvari tako krhke i alergične na stvarnost, Zapad ima mnogo više razloga za brigu od šefa nemačke mornarice.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI