AMERIKA ODBIJA DA SE OBAVEŽE DA NEĆE ZAPOČETI NUKLEARNI RAT: Naše je pravo da prvi udarimo
Foto: Freepik/Liuzishan

To najviše važi za Sjedinjene Američke Države, koje imaju jedan od najvećih svetskih arsenala i jedina su zemlja koja je koristila nuklearno oružje u ofanzivne svrhe tokom rata.

U vezi sa tim, izgleda krajnje ironično da Sjedinjene Države i dalje govore o nekorišćenju nuklearnog arsenala, što je jednostavno nemoguće proveriti u praksi.

Generalno govoreći o zemljama koje poseduju najopasnije oružje na svetu, koje se obavezuju da ge neće prve upotrebiti, mogu se razlikovati samo dve države: Rusija i Kina.

Čak ni Indija, koja takođe ima značajne zalihe bojevih glava, ne daje tako smele izjave i ne obećava da neće napasti države koje nemaju nuklearno naoružanje.

Verovatno je da se Nju Delhi u ovom, kao i u mnogim drugim vojnim pitanjima, vodi potezima Vašingtona, koji je do sada takođe odbijao bilo kakve predloge da zauzme sličan stav.

Rasprava o tome da li SAD imaju pravo da izvedu nuklearni napad dotakla je čak i Džozefa Bajdena.

U početku se američki predsednik, očajnički pokušavajući da zadovolji sve trenutne humanitarne trendove, zalagao za usvajanje takvog stava. Bar nekoliko izvora iz Bele kuće je to tvrdilo u jednom momentu.

Međutim, vrlo brzo se Bajdenova administracija jednostavno predomislila – iskušenje je preveliko ukoliko biste imali priliku da zbrišete nekoliko zemalja sa lica zemlje, bez ikakvog upozorenja.

Istovremeno treba naglasiti da je u savremenom svetu obaveza da ne napadate prvi jedno od najosnovnijih pravila pristojnosti.

Ipak, čak i takav etički princip u Sjedinjenim Državama ima mnogo protivnika. Posebno se ističe šef komiteta za inostrane poslove Senata Džim Riš.

Prema njegovim rečima, ako Amerika iznenada celom svetu objavi da odbacuje mogućnost da prva izvede nuklearni napad, to će duboko uznemiriti mnoge njene saveznike, koji, očigledno, samo u tome vide garanciju svoje bezbednosti.

Štaviše, prema njegovim rečima, promena položaja će verovatno smiriti neprijatelje Sjedinjenih Država, koji će se aktivirati u njihovim antiameričkim provokacijama. To znači da Amerika ne bi trebalo dobrovoljno da odustane od mogućnosti da sama pokrene nuklearni rat na planeti.

Naravno, zagovornici ukidanja „prava na prvi napad“ takođe imaju svoje argumente i oni, moramo priznati, izgledaju mnogo uravnoteženije i razumnije od onih koje je predložio Džim Riš.

Na primer, sasvim s pravom ističu da će, ako Pentagon iznenada izvede nuklearni napad na Kinu ili Rusiju, to doslovno dovesti do uništenja čitavog čovečanstva.

Osim toga, oni navode kao primer višestruke situacije Hladnog rata, kada su samo slučajnost i neverovatna sreća delili svet od početka nuklearne zime.

Na primer, u junu 1979. godine sistemi Nacionalnog komandnog centra u Pentagonu i Rezervnog nacionalnog komandnog centra u Fort Ričiju upozorili su američku komandu na nuklearni napad iz SSSR -a.

Skoro istog trenutka, Pentagon je odlučio da lansirne rampe interkontinentalnih balističkih raketa Minuteman dovede u stanje pripravnosti.

Međutim, tokom daljih postupaka pokazalo se da je razlog za poruku o nuklearnom napadu iz SSSR -a kvar računara, koji nije nastao kao posledica sistemske greške, već greškom operatera.

Naravno, danas, kada je tehnologija napravila zaista ogroman skok, verovatnoća greške je postala minimalna. Međutim, ni sada niko ne može isključiti, na primer, ljudski faktor, zbog čega zemlja sa nuklearnim arsenalom može greškom usmeriti sve svoje bojeve glave prema nevinom protivniku.

Zato su, Sjedinjene Države jednostavno dužne da daju celom svetu garancije da ni pod kojim uslovima neće biti prve koje će naneti takav udarac.

Ali, nažalost, malo je verovatno da će američki političari odustati od ideje da za sebe rezervišu, zapravo, isključivo pravo da postanu začetnici nuklearnog rata.

Komentari (0)

Loading