PRIRODA SE BUNI Kuće se ruše, pucaju cevi, a sve to zbog veoma uznemirujuće pojave (VIDEO)

"Svaki takav region razume šta ga čeka za 20-30 godina. To će se pretvoriti u čisto poljoprivredno pitanje", rekao je Kozlov dodavši da će regioni morati da se naviknu na novonastale situacije koje prouzrokuju klimatske promene.

To bi značilo da će se u Rusiji stvoriti neka nova vrsta poljoprivrednog zemljišta, ali je pitanje koliko će zaista biti plodno i koliko brzo.

Rusija ima ogromnu arktičku zonu, od oko 4 miliona kvadratnih kilometara duž severne granice, sve od zapada do Dalekog istoka.

60 odsto tog prostranstva čini permafrost, a veliki deo zamrznutog prekrivača nikada nije istraživan.

Ruska područja permafrosta su najveći svetski rezervoar organskog ugljenika koji se pretvara u gas staklene bašte, uključujući metan, nakon otapanja.

"Sastoji se od 500 gigatona organskih materija poput drevnih trava, ali i ostataka životinja, a to je permafrost samo u Jakutiji, tako da je procenjena težina još veća, a smatra se da je u tom smislu veća od postojeće rastuće Zemljine biomase", rekao je Nikita Zimov, direktor Ruske severnoistične naučne stanice koja se nalazi blizu Čerskija na hladnom severu Jakutije.

Još 2019. ruske vlasti su proračunale da ih otapanje permafrosta godišnje košta od 676 miliona do 2,03 milijarde dolara.

Kada se topi permafrost, on tako preti zgradama i infrastrukturi na Arktiku, pucaju cevi, a objekti se urušavaju.

Topljenje večitog leda, uz ostale promene izazvane globalnim zagrevanjem, preoblikuje Jakutiju, ovu zabačenu oblast. 

Leto je u Srednekolimsku nekada trajalo od 1. juna do 1. septembra, ali sada počinje nekoliko nedelja ranije i isto toliko kasnije se završava. Januarske temperature su se ranije kretale oko -59 stepeni Celzijusa, a sada su oko -46.

Prosečna temperatura na godišnjem nivou u Jakutsku je sa -10 stepeni porasla na -7,5 stepeni Celzijusa.

Toplije zime i duža leta polako tope smrznutu zemlju koja pokriva 90 odsto Jakutije. Površinski sloj koji se topi leti, a zatim ponovo smrzava zimi, sada ide i do tri metra dubine, dok je ranije najveća dubina iznosila manje od metra.

Zemlja je, takođe, vlažnija. Sneg i kiša formiraju izolacioni sloj koji ubrzava otapanje dubljih slojeva. Maltene svakog maja dolazi do poplava.

Meštani se plaše da uskoro neće uopšte biti zemljišta na kome će moći da podižu kuće.

Stručnjaci kažu da čak iako se zaustavi porast temperature na manje od 2 stepena Celsijusova, i dalje će se 3 do 4 metra permafrosta otopiti do 2100. godine, prenosi Siberian tajms.

Ako se nastavi efekat staklene bašte, nestaće čak 70 odsto permafrosta, odnosno, zone tzv. večitog leda.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI