NAJLUĐI SRPSKI OBIČAJI NA SVADBAMA Da li znate šta su nakonjče, čauš i Lazarice?
Foto: Shutterstock/Donenko Oleksii

Dok je nekada svako selo bilo poznato po drugačijim svadbenim običajima, danas je prisutan urbanizovan i popularan oblik svadbe. Pucanje iz puške, bacanje sita sa žitom preko krova, otkupljivanje mlade i slični svadbeni običaji samo su obrisi nekadašnjih običaja.

Savetnik-etnolog Etnografskog muzeja Saša Srećković objasnio je odakle potiču svi ovi običaji.

- Iako ne možemo sa tačnošću utvrditi kada su nastali svadbeni običaji, sigurno se vezuju za pojavljivanje društvene zajednice i porodice. Isprva brak iz ljubavi nije postojao. U početku je to bila interesna zajednica gde su se rodovi povezivali zarad povećanja imetka - objašnjava Srećković.

Običaji su izvorno bili magijskog i ritualnog karaktera, kako bi se ispoštovali preci i oterale zle duše, dok danas preovladava zabavni karakter.

- Određeni elementi su ostali, dok su se drugi menjali i preoblikovali u neke nove običaje. Ipak, uprkos modernizaciji, mladima je stalo da sačuvaju elemente tradicije - ističe Srećković.

- To su bile živopisne, šarene, vizuelno atraktivne svadbene povorke. I danas se razlikuju svadbe od kraja do kraja, ali se dosta i običaja izgubilo. Ne bih rekao da se danas poštuju iz sujeverja jer su oni nastajali iz verovanja koja su utemeljena na realnim okolnostima – dodaje Srećković.

Alo/

 

 

"Lazarice" i "Ženidba Kraljevića Marka"

U nekim geografski i politički izolovanim predelima, narodu ne samo da je stalo da opstanu kao narod, već i da sačuvaju tradiciju.

- Kod Goranaca na Kosovu ima najviše zadržanih tradicionalnih elemenata - ističe Saša Srećković.

Tako običaj "Lazarice" ima više tumačenja, a jedan od njih je i da tada mlade devojke u povorci idu selom kako bi se ukazale potencijalnim mladoženjama i njihovim porodicama.

Takođe, na Kosovu i Metohiji značajan je i običaj "Ženidba Kraljevića Marka" koji je zabavnog karatkera sa ciljem rasterivanja zlih duhova. 

- Muškarci se maskiraju i glume svatove, a i samu mladu glumi maskirani muškarac. Cilj je da se zabavi narod i rasteraju zle duše - piše u jednom objašnjenju. 

U seoskim domaćinstvima, svako je imao svoju funkciju i ulogu u svadbenoj povorci, dok su one danas poprilično svedene.

- Vodilo se računa kako će se obući za svadbu, izvodili su se rituali i bilo je veoma prisutno glumljenje među svatovima. Svako je imao svoju funkciju i ulogu – objašnjava Srećković.

Iako je poreklo običaja u “magli neispisane istorije” pretpostavlja se da su određene kulture imale uticaj na srpske svadbene običaje. 

- Pojedini elementi naših običaja vuku uticaj iz vizantijskog i predhrišćanskog vremena – ističe Saša.

- Sa Bliskog istoka smo, na primer, nasledili nošenje vela kojim su se mlade pokrivale kako zle oči ne bi uticale na njih, ali i da one nekome ne bi naškodile pre stupanja u zajednicu – dodaje Srećković.

“Svadbeni puk”

Iz turskog vremena nasleđena je uloga čauša ili vojvode. 

- Čauš je bio obredni predak roda koji se u toj svadbenoj povorci pojavljuje. Na turskom je on predstavljao desetara u vojsci i zaista svadbene povorke su imale formu vojske - objašnjava Srećković.

Čauš je imao bezbednosnu ulogu, prvobitno magijske, a onda i realne prirode. On je bio zadužen da štiti sve u svadbenom ritualu.

- Izvodio je različite magijske rituale sa svojim oružjem i tako štitio pre svega mladu i  mladoženju, a onda i ostale svatove – ističe etnolog.

Kasnije čauš dobija drugačiji karakter i bio je čovek koji je zbijao šale sa svatovima.

Zašto se žena nosi preko praga?

- Što je nekada bio stari svat, danas je to iznajmljeni glumac - šaljivo objašnjava etnolog.

Kum i stari svat su nekada vodili proceduru, a sada se za te potrebe biraju čak i glumci koji putem mikrofona izgovaraju šta je ko darivao.

Za razliku od starog svata, kum je i dalje zadržao značajnu ulogu.

Zanimljivo je i običaj prenošenja mlade preko praga, a Srećković objašnjava da je ovaj običaj nastao iz ritualnih i magijskih razloga.

Narodna nošnja i venčanica

Šumadija je bila poznata po živopisnim nošnjama, a sada su to "uniforme" - objašnjava Srećković.

To je bila naša tradicija, a onda su nastupila neka moderna vremena.

- Na našim svadbama prisutan je uticaj zapadne kulture. Venčanica kod nas nije postojala, sve do one čuvene haljine Kraljice Viktorije iz 19. veka - dodaje etnolog.

Naime, mlade su se prenosile preko praga kako se ne bi uznemiravali duhovi u samom pragu kuće.

- Verovalo se da je žena, dok ne postane deo zajednice, mogla da uznemiri pretke, pa se zato za svaki slučaj prebacivala preko praga – ističe Saša.

Nakonjče i miraz

Mladama su za vreme svadbe davana muška deca koje su one podizale i vrtele tri puta oko svoje ose, kako bi i same imale potomke.

- To se nazivalo "nakonjče" i ovaj običaj imao je racionalno i istinsko utemeljenje - dodaje etnolog. 

Miraz sa druge strane, iako predstavlja nešto što mlada donosi iz svog starog doma u novi, kao simbol devojaštva, ranije je imao vrlo jasnu ekonomsku funkciju.

Inverzija karaktera bila je vrlo značajna za svadbene običaje.  U Homolju su se na primer svatovi oblačili vrlo neuredno i stavljali su životinjske glave.

- Simbolični baba i deda išli su oko svatova sa mačevima, ili su ih začikavali, čak i seksualno karikirali kako bi odagnali zle duhove - zaključuje Saša.

Komentari (1)

Loading
S2

16.10.2021 18:28

Na snimku jedne svadbe iz Sremske Mitrovice, pre tridesetak godina, video sam da muškarci na leđima sakoa nose prikačenu košulju naopako, okrenutu unazad. Kolega, mladoženja sa tog snimka, kaže da je to bio običaj u tom kraju, kako bi zle sile i uroci udarili na leđa, i tako zaobišli mladence i sve ostale učesnike svadbe. To sam video tada, tamo, i nigde više, za mojih 57 godina života, a bio sam na više svadbi, raznih naroda, ovde po severnoj Vojvodini.