Mnogi ljudi sa Balkana maštaju o životu u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj, zamišljajući uređeno društvo, stabilnost i viši životni standard. Međutim, iskustva onih koji su se tamo preselili pokazuju da svakodnevica u zapadnoj Evropi često donosi neprijatna iznenađenja, naročito za ljude navikle na toplinu, spontanost i društvenost balkanskog mentaliteta.

Tišina na ulicama, distanca među komšijama i komplikovana administracija samo su deo onoga što novopečene iseljenike zatekne. Iako se odlazak u inostranstvo često posmatra kao karta za finansijsku sigurnost, suočavanje s drugačijom kulturom i načinom života ume da bude znatno teže nego što se očekuje iz daljine.

O tome se nedavno povela i živa rasprava među Balkancima na Reditu, kada je postavljeno pitanje: „Šta vas je najviše iznenadilo nakon preseljenja u Nemačku, Austriju ili Švajcarsku?“ Odgovori su se nizali u stotinama komentara.

„Birokratija – katastrofa“

Jedna od najčešćih zamerki odnosila se na administraciju i osećaj društvene udaljenosti. Jedan komentar, koji je dobio veliki broj pozitivnih glasova, sve je sažeo u tri reči: „Birokratija – užas živi.“

Ljudi su se žalili na neprekidna pisma zbog sitnica, ali i na činjenicu da se u razvijenim državama dokumentacija i dalje često šalje faksom. Pored papirologije, mnogima je teško pala hladnoća u međuljudskim odnosima.

„Pustiće te da se snađeš sam“

Jedna korisnica je opisala kako ju je zaprepastila škrtost koju je primetila kod Nemaca: „Pustiće te da crkneš… ti njega dočekaš bogatom trpezom, a on te gleda s visine. Ne očekuj da ti uzvrati – eventualno dobiješ čašu vode“, napisala je. Drugi su dodavali da godinama dele dvorište s komšijama, a da nikada nisu seli zajedno na piće, što je na Balkanu gotovo nezamislivo.

Mnoge je iznenadila i potpuna odsutnost uličnog života.

„U koje god doba dana izađeš – nema nikoga“, naveo je jedan komentator. Drugi su to opravdavali tvrdnjom da su ljudi stalno na poslu, „a ne po kafama kao kod nas“.

Pojedini gradovi, poput Linca, opisani su kao tmurni i svedeni na potrošački stil života, gde su ulice prazne, a jedina gužva postoji u tržnim centrima. U manjim mestima, društveni život gotovo da zamire već posle osam uveče, čak i u kafićima.

Ipak, ima i dobrih strana

Uprkos brojnim zamerkama, mnogi su istakli i prednosti života u dijaspori. Najviše pažnje privukao je kratak, ali jasan komentar: „Najviše me iznenadilo koliko mi više novca ostaje.“

Finansijska sigurnost i stabilna primanja i dalje su glavni razlog zbog kog se ljudi odlučuju na odlazak, a iskustva potvrđuju da se trud i rad u inostranstvu najčešće isplate.

Hrana često povoljnija nego kod kuće

Još jedno pozitivno iznenađenje bile su cene i ponuda u supermarketima. Mnogi su primetili da je, uprkos inflaciji, hrana često jeftinija nego u Srbiji, Bosni i Hercegovini ili Hrvatskoj.

Jedan korisnik je to sažeo kroz šalu: „Iznenadila me pašteta za 0,99 evra. Kao kod nas — samo što mi tamo nije bila luksuz.“

„Teže je naći dobrog majstora nego prijatelja“

Zanimljivo je da nisu svi imali ista iskustva. Jedna korisnica sa severa Nemačke opisala je Nemce kao izuzetno ljubazne, pristojne i disciplinovane, što joj je lično prijalo.

Za nju najveći problem nije bio mentalitet, već pronalazak kvalitetnih majstora, koje je opisala kao „preskupe i nesposobne“.

Diskusija je pokazala i da se iskustva značajno razlikuju od zemlje do zemlje, pa čak i od regiona do regiona. Austrija je mnogima delovala prijatnija i toplija, dok je Švajcarska često opisana kao potpuno drugačiji svet, sa snažnom jezičkom barijerom i zatvorenijim ljudima.

(Večernji)