Kod nekih ljudi hladan vetar, boravak u prohladnom bazenu ili čak držanje čaše s ledom mogu da izazovu burnu reakciju na koži – peckanje, svrab i crvenilo koje se širi brže nego što biste očekivali. Ne radi se o „razmaženoj koži“ niti o običnoj osetljivosti, već o urtikariji na hladnoću – stanju u kojem organizam na hladan podražaj reaguje otpuštanjem histamina, kao da se brani od ozbiljne pretnje.

Najčešće se javlja kod dece i mlađih odraslih, ali ni stariji nisu pošteđeni. Kod nekoga će se sve završiti na nekoliko crvenih pečata na rukama, dok kod drugih reakcija može postati ozbiljna i zahtevati hitnu medicinsku pomoć. Upravo zato je važno da se ovaj problem ne banalizuje komentarima poput „ma to ti je od zime“, jer kod manjeg broja ljudi posledice mogu biti znatno teže.

Kako izgleda urtikarija na hladnoću i zašto može biti opasna

Simptomi se najčešće javljaju u roku od nekoliko minuta nakon izlaganja hladnoći, a paradoksalno – često se pojačavaju kada koža počne da se zagreva. Prvo se primećuje crvenilo, zatim uzdignuti plikovi ili fleke praćene intenzivnim svrabom, a neretko i otok. Reakcija može ostati lokalna, ograničena na deo tela koji je bio izložen, ali kod nekih ljudi može prerasti u mnogo ozbiljniji oblik.

Ako se konzumira hladna hrana ili piće, može doći do oticanja usana, jezika ili ždrela. Držanje smrznutih predmeta može izazvati otok šaka. Najrizičnije situacije su one u kojima je velika površina tela izložena hladnoći, poput kupanja u hladnoj vodi. Tada kod pojedinih osoba može nastati sistemska reakcija – sa otežanim disanjem, vrtoglavicom, gubitkom svesti, pa čak i šokom. U takvim slučajevima ne čeka se da simptomi „prođu sami“, već se odmah traži hitna pomoć.

Uzrok ovog stanja često ostaje nepoznat, ali se kod nekih ljudi povezuje sa periodom nakon infekcija ili sa drugim zdravstvenim stanjima. Zbog toga je procena lekara važna, naročito ako se simptomi ponavljaju ili pogoršavaju.

Šta se dešava u koži i kako se postavlja dijagnoza

U osnovi problema je reakcija mastocita – ćelija imunog sistema u koži koje pod uticajem hladnoće oslobađaju histamin i druge zapaljenske supstance. To dovodi do širenja krvnih sudova i povećane propustljivosti, pa nastaju crvenilo, otok i jak svrab. Ukratko, organizam reaguje preterano, iako stvarne opasnosti nema.

Dijagnoza se obično postavlja relativno jednostavno, kod dermatologa ili alergologa. Najčešće se koristi provokacioni test: hladan predmet, poput kocke leda, kratko se prisloni na kožu (najčešće podlaktice), a zatim se posmatra da li se nakon uklanjanja razvija tipičan osip. Na taj način se jasno potvrđuje veza između hladnog podražaja i reakcije.

Šta pomaže, šta pogoršava i kako se zaštititi zimi

Ne postoji univerzalni lek koji trajno uklanja problem, pa je osnova terapije prevencija i kontrola simptoma. To u praksi znači izbegavanje poznatih okidača kad god je moguće: slojevito oblačenje, zaštitu šalom, kapom i rukavicama, kao i oprez sa hladnim pićima i hranom ako ste primetili da vam smetaju.

Kod nekih osoba uzimanje antihistaminika pre planiranog izlaganja hladnoći može značajno ublažiti reakciju, ali se o tome treba posavetovati sa lekarom, naročito ako su simptomi izraženi. Ljudi koji su već imali tešku sistemsku reakciju mogu dobiti preporuku da sa sobom stalno nose autoinjektor adrenalina, jer u kritičnim situacijama brzina reagovanja može biti presudna.

Dobra vest je da kod oko polovine obolelih stanje vremenom spontano oslabi ili se potpuno povuče, često u roku od pet do šest godina. Ipak, to nije pravilo i ne treba se oslanjati na sreću ako su reakcije ozbiljne.

Odeća i nega kože – male navike koje mnogo znače

Tokom zime koža je izložena dvostrukom stresu: hladnom spoljašnjem vazduhu i suvom vazduhu u zagrejanim prostorijama. To slabi njenu zaštitnu barijeru i čini je podložnijom reakcijama. Zato je važno imati blagu i doslednu rutinu nege. Dugi, vreli tuševi dodatno isušuju kožu, pa je bolje koristiti mlaku vodu i blage, hidrirajuće preparate za tuširanje. Odmah nakon kupanja, dok je koža još blago vlažna, preporučuje se nanošenje bogatije kreme ili balzama kako bi se zadržala vlaga.

Ni izbor garderobe nije nebitan. Neki sintetički materijali mogu zadržavati vlagu i pogoršavati iritaciju, dok vuna kod osetljivih osoba može pojačati svrab. Najbolje se pokazalo slojevito oblačenje, uz mekan prvi sloj koji dolazi u direktan kontakt s kožom – poput pamuka, svile ili bambusa – a toplije slojeve preko.

Kada se javiti lekaru, a kada odmah na hitnu

Ako se nakon izlaganja hladnoći pojave otok jezika ili grla, otežano disanje, jaka vrtoglavica ili gubitak svesti, to je jasan signal za hitnu medicinsku pomoć. U takvim situacijama nema čekanja ni kućnih eksperimenata.

Ako se osip i svrab redovno ponavljaju tokom zime, ako se reakcije šire, javljaju se otoci ili antihistaminici ne donose olakšanje, preporučuje se pregled kod dermatologa ili alergologa. Lekar može potvrditi dijagnozu, isključiti druge uzroke i predložiti adekvatnu terapiju, uključujući i naprednije opcije kada je to potrebno.

(Ona)