Astronauti se iz svemira vraćaju 6 santimetra viši: Povratak na Zemlju nije lak - evo koliko oporavak tela zaista traje

Svaki astronaut koji se vrati kući sa dugog boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici  je merljivo viši nego kada je lansiran.

Osoba visoka 180 cm dobije do pet centimetara.

Kičma se izdužuje u svemiru

Dodatna visina nestaje u roku od nekoliko nedelja, ponekad i u roku od nekoliko dana. Tako je, na primer,  Skot Keli  izgubio skoro sav svoj dobitak od pet centimetara u roku od 48 sati od sletanja.

Zanimljivo je da su ovi dodatni santimetri  direktan proizvod onoga što gravitacija radi ljudskoj kičmi.

Na Zemlji, telesna težina kontinuirano pritiska kičmeni stub. Pršljenovi i meki diskovi između njih su pod stalnim pritiskom. To je deo razloga zašto je osoba merljivo niža uveče nego ujutru - ceo dan uspravnog boravka istiskuje malo visine iz sistema. U orbiti se to opterećenje potpuno uklanja. Astronaut u svemiru je u kontinuiranom slobodnom padu, a kičma više nije komprimovana telesnom težinom. Oslobođena tog tereta, ona se izdužuje.

Poznato objašnjenje su intervertebralni diskovi — jastučići bogati tečnošću između pršljenova koji, u teoriji, preuzimaju tečnost kada se ukloni kompresivno opterećenje i razdvajaju pršljenove. Ta slika nije pogrešna, ali je nepotpuna. Istraživanje sprovedeno ultrazvučnim snimanjem na MSS otkrilo je da se paraspinalni mišići — duboki mišićni stubovi koji se protežu duž kičme i normalno stalno rade protiv gravitacije — takođe menjaju u mikrogravitaciji.

Oni se opuštaju na načine na koje ne mogu na Zemlji, doprinoseći ukupnom izduženju kičme iznad onoga što bi samo širenje diska proizvelo. Zbog toga astronaut postaje viši. 

Šta se dešava nakon povratka na Zemlju?

Astronauti gube između 1% i 1,5% gustine kostiju u oblastima koje nose težinu – kukovima i nogama – mesečno u svemiru. NASA je dokumentovala da se deo ovog gubitka nije u potpunosti oporavio nakon godinu dana povratka na Zemlju.

Paraspinalni mišići pokazuju masnu infiltraciju nakon dugih misija koja traje i duže od povratka u normalnu gravitaciju. Bivši astronaut Frenk Rubio, koji je proveo 371 dan na MSS, prijavio je značajan bol u donjem delu leđa nakon sletanja – kičma, rekao je, jednostavno nije bila navikla da održava držanje svakog trenutka dana nakon meseci bez napora plutajući.

Praktični ulozi naglo rastu sa dužinom misije. Let na Mars bi držao posadu u smanjenoj ili nultoj gravitaciji mnogo duže nego bilo koja rotacija na MSS. Promene kičme bi bile proporcionalno veće, a vremenski okvir oporavka proporcionalno duži – pod pretpostavkom da je potpuni oporavak uopšte dostižan.

Oporavak traje godinu dana

Postoje i jednostavne inženjerske posledice. Ako su članovi posade merljivo viši i drugačije oblikovani u letu, to utiče na veličinu svemirskih odela, sedišta i ograničenih prostora u koje moraju da stanu. Svemirske letelice projektovane prema dimenzijama tela pre lansiranja zahtevaju ugrađene margine za posadu koja će biti pet centimetara viša tri meseca nakon početka misije.

Privremeno povećanje visine, drugim rečima, je koristan signal. Ono na šta ukazuje jeste telo koje prolazi kroz kontinuirane fiziološke pregovore sa okruženjem za koje nikada nije bilo dizajnirano da nastanjuje - a povratak na Zemlju nije toliko dugme za resetovanje koliko početak drugih pregovora, onih koji mogu trajati godinu dana ili više, piše Yahoo.