Proslavljena serija od 50 carskih uskršnjih jaja kreirana je za rusku carsku porodicu od 1885. do 1916. godine.

Ove kreacije su neraskidivo povezane sa slavom i tragičnom sudbinom poslednje porodice Romanov. Bile su vrhunsko dostignuće poznate ruske kuće nakita i moraju se smatrati i poslednjim velikim narudžbinama umetničkih predmeta. 

Deset jaja je proizvedeno od 1885. do 1893. godine, tokom vladavine cara Aleksandra III; još 40 je stvoreno tokom vladavine njegovog sina, Nikolaja II, po dva svake godine, jedno za njegovu majku, udovicu, a drugo za njegovu suprugu.

Serija je počela 1885. godine kada je car Aleksandar III, preko posrednika svog ujaka, velikog kneza Vladimira, naručio uskršnje jaje od Faberžea kao uskršnji poklon za svoju suprugu, caricu Mariju Fjodorovnu.

Faberže je prvobitno planirao da jaje sadrži dijamantski prsten, ali je završena verzija, prateći posebna uputstva cara, uključivala skupocen privezak od rubina.

 Nakon prve narudžbine, Faberže je dobio titulu „zlatara po posebnom imenovanju za carsku krunu“, a legenda se nastavila tokom naredne 31 godine.

Prema porodičnoj tradiciji Faberže, kompaniji je data potpuna sloboda za buduća carska uskršnja jaja. Čak ni car nije znao kakav će oblik ona imati. Jedini uslov je bio da svako sadrži iznenađenje, piše Faberge.com.

Faberžeova jaja se prvenstveno čuvaju u Rusiji i Sjedinjenim Državama, a najveće kolekcije su u Kremljskoj oružarnici u Moskvi, u  Faberžeovom muzeju u Sankt Peterburgu  i Muzeju likovnih umetnosti Virdžinije.

U Muzeju Faberže u Sankt Peterburgu u Rusiji se nalazi 9 jaja koje je stekao Viktor Vekselberg., a u Muzeju lepih umetnosti Virdžinije nalaze se 5 Faberžeovih jaja. 

Tri originalna primerka deo su Kraljevske kolekcije koja se nalazi u Londonu u Velikoj Britaniji. 

Muzej Hilvud  u Vašingtonu, kao i Muzej umetnosti Volters u Baltimoru u SAD imaju 2 Faberžeova jaja u kolekciji,u Metropčoitem muzeju u Njujorku se nalaue 3 jaja, a  Fondacija Eduarda i Morisa Sandoza u Lozani čuva 2 faberžeova jaja, piše Vikipedija.