Gotovo dve decenije nakon što je ovaj šokantni skandal otkriven, naučnici su objavili kako je sićušni komadić mahovine postao ključni forenzički dokaz koji je pomogao u rešavanju slučaja i osudi pljačkaša grobova.

U istragu je bio uključen i FBI, a stručnjaci su koristili metode forenzičke botanike kako bi utvrdili kada su tela premeštena.

FBI pozvao stručnjaka za mahovinu iz Fild muzeja

Doktor Met fon Konrat, rukovodilac botaničkih kolekcija u Fild muzeju u Čikagu, uključen je u slučaj 2009. godine nakon poziva FBI-ja.

„Pitali su me da li se razumem u mahovinu i doneli dokaze u muzej“, prisetio se Fon Konrat.

Istražitelji su na mestu gde su pronađeni posmrtni ostaci primetili različite biljke, među kojima i komadić mahovine veličine vrha prsta, za koji su verovali da bi mogao da pomogne u rasvetljavanju slučaja.

Groblje sa velikim istorijskim značajem

Lokalna policijska istraga otkrila je ljudske ostatke zakopane svega nekoliko centimetara ispod površine zemlje.

Groblje Bur Oak ima veliki istorijski značaj jer su na njemu sahranjene brojne važne afroameričke ličnosti, uključujući:

  • Emeta Tila, čije je ubistvo 1955. godine pokrenulo borbu za građanska prava u SAD

  • legendarnu bluz pevačicu Dajnu Vašington

Zbog toga je otkriće premeštenih posmrtnih ostataka izazvalo ogroman šok u javnosti.

Mahovina otkrila gde su tela prvobitno bila zakopana

Naučnici su mahovinu analizirali pod mikroskopom i uporedili je sa osušenim primercima iz muzejske kolekcije. Utvrdili su da je reč o vrsti Fissidens taxifolius, poznatoj kao obična džepna mahovina.

Daljim istraživanjem groblja otkriveno je da ova vrsta ne raste na mestu gde su tela pronađena, ali je veoma rasprostranjena u senovitom delu ispod drveća – gde su istražitelji sumnjali da su tela prvobitno bila zakopana.

To je značilo da je mahovina pomerena zajedno sa posmrtnim ostacima.

Biologija mahovine otkrila kada je zločin počinjen

Ključni odgovor na pitanje kada su tela premeštena krio se u jedinstvenoj biologiji mahovine.

„To je zanimljivo kod mahovine. Kada mi umremo – mrtvi smo. Ali kod mahovine je drugačije. Čak i kada mislimo da je mrtva, ona i dalje može imati aktivan metabolizam“, objasnio je Fon Konrat.

Naučnici su merili metabolizam mahovine analizom apsorpcije i emisije svetlosti hlorofila tokom fotosinteze. Upoređivali su:

  • mahovinu pronađenu uz posmrtne ostatke

  • sveže uzorke sa groblja

  • primerke iz muzejske kolekcije

Rezultati su pokazali da je mahovina bila zakopana manje od 12 meseci.

Forenzička botanika kao ključni dokaz na sudu

Ovaj nalaz bio je presudan za sudski proces, jer je odbrana tvrdila da su tela premeštena mnogo ranije, pre nego što su optuženi počeli da rade na groblju.

„Biljni materijal sa groblja bio je ključan za obezbeđivanje osuđujuće presude“, rekao je Dag Sekomb, bivši agent FBI-ja koji je radio na slučaju i koautor studije objavljene u časopisu Forensic Sciences Research.

Naučnici: Prirodnjačke kolekcije mogu pomoći u rešavanju zločina

Fon Konrat je istakao da nikada nije očekivao da će njegov rad sa biljkama pomoći u rešavanju krivičnog slučaja.

„Nisam imao pojma da ćemo našu nauku i muzejske kolekcije koristiti na ovaj način. To pokazuje koliko su prirodnjačke kolekcije važne i kako mogu pomoći u budućim forenzičkim istragama“, zaključio je on.

BONUS VIDEO