Mnogi hrkanje doživljavaju samo kao iritantnu naviku koja smeta partneru, ali stručnjaci upozoravaju da glasno i učestalo hrkanje može biti prvi znak ozbiljnog poremećaja – opstruktivne apneje u snu.

Ovaj poremećaj karakterišu ponovljeni prekidi disanja tokom spavanja. Osim što narušava kvalitet sna, apneja može ozbiljno uticati na zdravlje, ali i na produktivnost i radnu sposobnost.

Ekonomija i posledice

Studije iz Velike Britanije i SAD pokazuju da opstruktivna apneja u snu (OSA) ima i veliki ekonomski uticaj. Podaci iz 2021. ukazuju da oko sedam odsto radno sposobnih ljudi između 18 i 64 godine u Velikoj Britaniji ispunjava kriterijume za ovaj poremećaj.

Procene sugerišu da gubici zbog smanjene produktivnosti i odsustva sa posla dostižu oko 4,22 milijarde funti godišnje, odnosno približno 1.840 funti po zaposlenom. Zbog toga stručnjaci preporučuju preventivne provere u radnim kolektivima, jer rana dijagnoza i terapija mogu značajno umanjiti zdravstvene i finansijske posledice.

Zašto hrčemo?

Opstruktivna apneja nastaje kada se disajni putevi tokom sna povremeno sužavaju ili potpuno zatvaraju. Glasno hrkanje je često prvi simptom.

Tri glavna faktora doprinose problemu:

  1. Anatomija – sužen nosni prolaz, zadnji deo grla ili koren jezika otežavaju protok vazduha.

  2. Životne navike – višak kilograma i konzumiranje alkohola mogu dodatno opustiti mišiće gornjih disajnih puteva.

  3. Fiziologija – kod nekih osoba mišići jezika i nepca tokom sna se previše opuste, što može izazvati delimičnu ili potpunu blokadu disanja.

Posebno su opasni simptomi poput gušenja u snu, naglog hvatanja vazduha ili vidljivih pauza u disanju. Ako partner primeti ovakve znakove, važno je što pre se obratiti lekaru.

Posledice koje se ne smeju zanemariti

Najčešći simptom apneje je izražena dnevna pospanost. Osobe sa ovim poremećajem često se bude umorne, teško se koncentrišu i imaju problema sa pamćenjem i raspoloženjem.

Nelečena apneja povećava rizik od:

  • srčanog i moždanog udara

  • visokog krvnog pritiska

  • dijabetesa

  • opadanja kognitivnih sposobnosti

Dugotrajno narušavanje sna može takođe uticati na mentalno zdravlje, doprinoseći razvoju depresije; procene pokazuju da oko 20% osoba sa apnejom ima simptome depresivnog poremećaja.

Kako se leči?

Prvi korak je obično promena životnih navika:

  • smanjenje telesne težine

  • izbegavanje alkohola

  • redovna fizička aktivnost

Jedna od najefikasnijih metoda je CPAP terapija, koja kroz noć dovodi vazduh pod blagim pritiskom, držeći disajne puteve otvorenim. U težim slučajevima mogu se primeniti hirurški zahvati ili savremeni implantati koji stimulišu nerve odgovorne za pomeranje jezika i sprečavaju zatvaranje disajnih puteva.

Ako hrkanje postaje glasno, učestalo i praćeno pauzama u disanju, ne treba ga ignorisati. Pravovremena dijagnoza može sprečiti ozbiljne komplikacije, uključujući kardiovaskularne probleme i hronični umor koji utiče na svakodnevni život. Kvalitetan san nije luksuz – to je osnov zdravlja.