AI sadržaj poslednjih godina preplavljuje internet – od tekstova i fotografija, do videa i zvuka. Kako se njegova upotreba širi, raste i mogućnost zloupotrebe, pa je sve teže razlučiti šta je stvarno, a šta veštački generisano.

Primer iz prakse pokazuje problem: poznati fotograf iz Mostara objavio je slike uz tvrdnju da mu je Kolinda Grabar Kitarović poklonila putovanje na Antarktik. Mnogi, pa čak ni veći mediji, nisu prepoznali da su fotografije nastale uz pomoć AI. Da biste i sami mogli da razlikujete pravu od veštačke slike, evo nekoliko korisnih saveta.

1. Posmatrajte sliku kritički

Pre nego što zaronite u tehniku, stanite i pogledajte fotografiju kao celinu. Šta vidite? Ko je u prvom planu, šta je u pozadini? Ko je objavio fotografiju i imate li razloga da verujete tom izvoru? Proverite gde je objavljena, pod kojim opisom i kome je namenjena. Kritičko razmišljanje često je najvažniji prvi korak.

2. Obratite pažnju na detalje

AI se i dalje često „spotiče“ na sitnicama – ruke, lica, teksture. Višak prstiju, čudni brojevi zuba, neprirodno spajanje tonova kože ili previše glatke površine mogu biti znakovi veštačkog porekla.

Tekst na slikama je još jedna slabost AI-a – natpisi i logotipi često su pogrešno napisani, zbrkani ili besmisleni.

3. Previše savršeno je sumnjivo

AI slike često deluju predobro: nema sitnih nepravilnosti koje karakterišu stvarne fotografije, pa sve izgleda previše „uglađeno“. Pozadine mogu biti pojednostavljene ili pretrpane detaljima koji ne „pripadaju“ sceni.

4. Koristite digitalne alate

Ako vizuelna provera nije dovoljna, obrnuto pretraživanje pomoću Google Lens, TinEye, InVID-WeVerify ili Reality Defender može otkriti gde se slika još pojavljuje. AI fotografije obično se pojavljuju na manje mesta i retko na verodostojnim izvorima.

Provera metapodataka može takođe otkriti datum, lokaciju ili tragove AI alata, ali imajte na umu da se metapodaci lako brišu ili menjaju.

5. Verujte sopstvenom instinktu

Alati pomažu, ali instinkt je takođe važan. Ako nešto deluje čudno ili predobro da bi bilo istinito, postoji razlog za sumnju. Najbolje rezultate daje kombinacija analize i prvog osećaja.

6. AI video i tekstovi

Deepfake snimci mogu biti opasni: obratite pažnju na neprirodne pokrete lica, nagle trzaje ili ukočenost, što može ukazivati na lažan video.

Što se tiče tekstova, AI ponekad kreira rečenice koje zvuče uredno, ali su prazne ili nelogične. Može naglo menjati ton ili stil, ponavljati iste fraze i koristiti šablonski jezik. Tekst bez osobenosti, prepun popularnih fraza ili žargona, često je veštački.