"Sindrom Marije Antoanete": Tajanstveno stanje koje preko noći pretvara kosu u sedu

Marija Antoneta je svašta kroz život prošla. 1783. godine, videla je ukidanje Francuske monarhije, muža (kralja Luja) pogubljenog, a sina oduzetog od nje dok je njena zemlja propadala i gde je vladalo nasilje i krvoproliće . Nakon što je zatočena, jednog dana, Marija je odvedena iz zatvorske ćelije i osuđena na smrt giljotinom. Pogubljena je sama pred mnoštvom ljudi koji su navijali za njenu smrt.

To zvuči dovoljno da kosa pobeli, zar ne? A prema legendi, upravo se to dogodilo.

- Prvi put kad sam videla njeno veličanstvo nakon nesrećne katastrofe putovanja u Varennes (nesrećni pokušaj bekstva) ... skinula je kapu i rekla mi da vidim efekat koji je tuga manifestovala na njenu kosu.

Henriet Kampan se kasnije setila: - Posedela je, u jednoj jedinoj noći, bila je bela kao žena od sedamdeset godina.

Sindrom Marie Antoinette, kako je nazvano u istraživačkom radu 2009. godine , otprilike je kontroverzan kao i sama žena. Autentični slučajevi da kosa naglo pobeli ili posedli su izuzetno retki. Dok neki naučnici tvrde da to uopšte nije moguće.

- U kosi nema živih ćelija - objasnio je Desmond Tobin, profesor dermatoloških nauka na Univerzitetskom koledžu u Dablinu i dodao: - Psihosocijalni stres ne može uticati na već formirano vlakno kose, već samo na vlakna koja se formiraju. To je u stvari medicinski nemoguće. Ne postoji mehanizam pomoću kojeg bi kosa mogla organski da pobeli, bilo iznenada ili preko noći.

Pa ipak, čini se da je istorija puna primera da ljudi iznenada i prerano osede nakon traumatičnih iskustava. Tu je, naravno, i istoimena bivša kraljica. Pre nje, bio je Tomas More, engleski advokat kome je kosa navodno pobelela noć pre nego što ga je Henri VIII pogubio zbog izdaje 1535. Ista stvar se dogodila i Mari, škotskoj kraljici pre odsecanja glave.

Ali u taj minimalni broj spada i poznata Jugoslovenska glumica Rahela Ferari. Poznata je po ulogama u filmovima "Davitelj protiv davitelja", "Tesna koža" ili seriji "Grlom u jagode", a malo ljudi zna za tugu koju je ova glumica nosila u sebi celog svog života.

Za beogradske Jevreje Drugi svetski rat bio je strašan još od prvih dana nemačke okupacije. Kretanje im je bilo ograničeno, morali su da nose žute trake oko ruke, a nije mnogo prošlo pre nego što su počele i deportacije. Oni koji su pokušali da izbegnu takvu sudbinu pokušali su da se sakriju. Jedna od njih bila je i kasnije velika jugoslovenska glumica Rahela Ferari.

Tih prvih dana Drugog svetskog rata u Jugoslaviji Rahela Ferari zapravo još uvek nije ni postojala. Postojala je Bela Rohel Frajnd, Jevrejka rođena u Zemunu koja je iza sebe već imala zavidnu glumačku karijeru glumice u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i Umetničkom pozorištu u Beogradu.

Odmah po okupaciji Beograda bilo je jasno da Bela neće moći da nastavi da nastupa. Uskoro je pak postalo očigledno da će, ako želi da preživi, morati da se sakrije. Kao Jevrejka koja je odbila da nosi žutu traku oko ruke, to bekstvo moralo je da se dogodi što pre.

I tako je glumica počela da se skriva po podrumima i tavanima na periferiji Beograda kod poznanika, prijatelja prijatelja i bilo koga ko je bio voljan da je primi, nekad i u zamenu za novac.

A onda se jedne noći umalo sve srušilo! Na vrata kuće u Žarkovu u kojoj je Bela živela predstavljajući se kao vojvođanska glumica Ruža, zakucao je Gestapo.

Iako je već mesecima bila u bekstvu, Bela se u tom trenutku paralizovala od straha. Ruke i noge kao da više nisu bile njene, stalaja je ukočena dok su skromnom kućom odjekivali povici i udarci sa ulaznih vrata. Trebalo joj je minut-dva da dođe k sebi.

Znajući da nema šanse da pobegne, Bela je prišla vratima i otvorila ih kako bi se suočila sa sudbinom. A onda je stigla neočekivana pomoć!

Pre nego što su Gestapovci stigli bilo šta da kažu odnekud se stvorila komšinica Smiljka – jedina žena u kraju koja je znala Belin pravi identitet. 

– Ružo, kaži dragička, dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu. Primili su te – povikala je bacivši se Beli u zagrljaj.

Shvativši diverziju Bela je zaigrala ulogu svog života! Počela je da grli agente, smeje se i galami, pozivajući ih da uđu u kuću kako bi ih poslužila rakijom.

– Doneli ste mi sreću. Častiću vas zbog ovog angažmana – rekla je zbunjenim Gestapovcima.

U opštem metežu oni zaboravljaju da je legitimišu, a Bela odlazi kod Smiljke kako bi “ugovorila svoj angažman”. Kada se sledeći put pogledala u ogledalu pogled joj je uzvratila nepoznata žena… U samo minut-dva tokom tog strašnog susreta njena tamno smeđa gusta kosa postala je bela. Osedela je od straha i stresa.

O njenom životu, naročito tokom Drugog svetskog rata, napravljena je predstava “Rahelina kutija”