DŽONSON KAO NIKADA DO SADA": Brutalna i emotivna transformacija u "The Smashing Machine" (VIDEO)

RECENZIJA: Već smo gledali brojne filmove o borcima, ali većina prati istu formulu – pripremu za veliki, životno važan meč i trijumfalni završetak. Ali šta se dešava nakon borbe? Kako nastavljaju život sportisti čije telo nosi posledice borbi i kako to utiče na njihovu porodicu? Na ovogodišnjem TIFF-u prikazana su dva filma koja istražuju ovu stranu života boraca, jedan u klasičnoj formi, dok je drugi – potpuno drugačiji.

Film “The Smashing Machine” Beni Safdija fokusira se na kratak period u karijeri Marka Kera, od 1997. do 2000. godine, dok se bori u brutalnim MMA mečevima u japanskoj PRIDE organizaciji, jednoj od najvećih MMA kompanija na svetu. Džonson je u ovoj ulozi potpuno transformisan, fizički i emotivno, i lako je videti zašto je on savršeno uklopljen u lik Mekra – miran, prijateljski van ringa, ali nemilosrdan kada stane na borilište. Neki od najboljih trenutaka Džonsona prikazuju Kera u svakodnevnom životu, dok razgovara sa ljudima, uključujući stariju gospođu u klinici koja je zastrašena njegovim izgledom i veličinom.

Safdijev film nam pokazuje šta se dešava kada “razorna mašina” Kera počne da se kvari. Na početku filma, Ker ni ne razmišlja o gubitku meča jer smatra da je pobeda uvek zagarantovana. Njegov nemar prema kondiciji, alkohol i opijati počinju da uništavaju njegov privatni život. Ova strana priče ima jednako vremena na ekranu koliko i same borbe, a Emili Blant briljira u ulozi njegove devojke, Don. Dok većina filmova ljubavnicu prikazuje stereotipno, ovde je Don kompleksna ličnost jednako važna kao i Ker. Njihova veza je ko-zavisna i destruktivna; ona želi biti centar njegovog sveta dok se bori, a tenzije rastu s komplikacijama, posebno Kervim borbom sa apstinencijom. Film realno prikazuje izazove u vezi kada jedan partner postane trijezan, a drugi ne.

Foto: Printskrin

 

Ovaj realizam je ono što izdvaja Safdijev samostalni režijski debi, koji je takođe napisao scenario. Borbe su brutalne, ali nisu stilizovane, a Safdi je pametno angažovao prave borce pored Džonsona. Rajan Bader je odličan kao Kerov prijatelj i kolega borac Mark Kolman, dok legendarni trener Bas Ruten igra samog sebe. Film prati jazz muzika Nale Sinefro i održava dinamičan ritam, iako je značajno opušteniji u poređenju sa Safdijevim radovima sa bratom, “Good Time” i “Uncut Gems”. Safdi ovde jasno stvara sopstveni identitet kao reditelj.

Zaključak: “The Smashing Machine” će, kada stigne u bioskope, biti uspeh za A24. Kritičari će ceniti film, a Džonsonovi fanovi će uživati u njegovom totalno drugačijem pristupu ulozi. Džonson je briljantno redefinisao sebe, a film je dokaz koliko je truda uloženog u produkciju bio vredan.

OCENA: 9/10

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI