SMRT NA SCENI: Kako je jedan od najvoljenijih komičara sa naših prostora tragično otišao dok je zabavljao publiku

Ljuba Moljac bio je jedan od najomiljenijih jugoslovenskih komičara, prepoznatljiv po upečatljivom brkovima i karakterističnom velikom nosu koji je često koristio u svojim šalama. Scenskim improvizacijama i autentičnim monolozima osvajao je publiku širom regiona, a snimci njegovih nastupa postali su kultni među ljubiteljima humora. Ljuba je svojim originalnim stilom i duhovitim opaskama ostavio neizbrisiv trag u domaćem komičarstvu.

Rani život i početak karijere

Rođen je 28. januara 1943. u ratom pogođenom Kragujevcu, ali je još kao dečak sa roditeljima prešao da živi u beogradsko naselje Čubura. Iz tog perioda stvorila se i jedna od njegovih omiljenih fora – ismejavajući zagriženost u životu, znao je da šali: „Ovde leži Ljuba Čuburac, umro je na vreme i boli ga uvo“. Iako mu ni na kraj pameti nije bilo da postane glumac, uskoro je počeo da se pojavljuje u pozorišnim predstavama i na televiziji. Filmski debi ostvario je 1965. godine u satiričnoj drami Inspektor, a pravu prepoznatljivost stekao je 1967. ulogom nesrećnog radnika u kultnom filmu Kad budem mrtav i beo. Iste godine dobio je i veću ulogu kod Dušana Makavejeva u komediji Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT, čime je postao zapaženo lice crnog talasa jugoslovenskog filma.

Filmska i pozorišna karijera

Kroz sedamdesete i osamdesete godine Moljac je bio stalno angažovan u filmskim i televizijskim projektima. Igrao je u popularnim ostvarenjima tog doba, od komedije Majstori, majstori (1980) i popularne TV-serije Vruć vetar (1980), do hit filmova poput Ćao, inspektore (1985) i Hajde da se volimo (1987). Isticao se i u TV seriji I to se zove sreća (1987) i humorističkoj seriji Ortaci (1988). Bio je stalni član i prvak beogradskog pozorišta Atelje 212, a njegovi nastupi na sceni bili su upečatljivi zbog kostima sa velikim veštačkim nosem, koji je često činio predmet šale. Osim u igranim projektima, Moljac je snimao i humorističke emisije i šou-program, ostavivši traga i u televizijskoj zabavi.

Humorni stil i nasleđe

Ljubin scenski lik bio je izuzetno neposredan. Kritičari su ga čak poredili sa američkim komičarem Lenijem Brusom, a mnogi su primetili da se on tokom nastupa gotovo nikada ne smeje – ostajao je ozbiljan čak i u najduhovitijim trenucima. Njegovi monolozi prepuni su pamtljivih dosetki, psovki i šala na sopstveni račun, pa se često kaže da je bio pionir stend-ap humora na ovim prostorima. Snimljeni stend-ap na audio kasetama postao je pravi hit – toliko su se tražili da je dobio nadimak „kralj kaseta“. Publika ga je pamtila po neposrednosti i duhovitosti, a i decenijama kasnije Ljuba Moljac ostaje sinonim za originalnog, satiričnog komičara sa prostora bivše Jugoslavije.

Tragična smrt i sećanje publike

Nažalost, Ljubina priča imala je tragičan završetak. Tokom turneje predstave „Tri nosketara“, u kojoj je glumio zajedno sa legendama Milovanom Ilićem Minimaksom i Jovom Radovanovićem, Moljac je 22. januara 1989. iznenada doživeo izljev krvi u mozak dok je nastupao u malom gradu Glina u Hrvatskoj. Publika, naviknuta na njegove spontanske improvizacije, prvo nije shvatila da je nešto ozbiljno pošlo po zlu – mislili su da je to deo predstave. Kada mu je pozlilo, hitna pomoć je pozvana i komičar je prevezen u Zagrebački klinički centar, ali lekari nisu uspeli da ga spasu. Umro je samo šest dana pre svog 46. rođendana, ostavljajući publiku i kolege u ogromnom šoku. U vestima je istaknuto da je „Ljuba umro radeći ono što je najviše voleo – zabavljajući ljude“, te da je njegov odlazak označio kraj jedne slavne ere domaćeg humora.

Ljubin život i karijera ostaju nezaboravni – on je ostavio neizbrisiv trag u jugoslovenskoj kulturi zabave i upamćen je kao originalan komičar koji je publici poklanjao radost do poslednjeg daha.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI