KANDIĆ NE PRESTAJE SA PROVOKACIJAMA U arhivima Srbije ne postoji ništa što vodi ka razjašnjenju sudbine nestalih
Printskirn/N1

Pitanje otvaranja arhiva u Srbiji i na Kosovu, radi razjašnjavanja sudbine nestalih osoba  tokom rata na Kosovu, 1998. i 1999. godine, izazvalo je kontroverze i debate na političkoj sceni na Kosovu.

Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo u Srbiji, kaže za Radio Slobodna Evropa da informaciju da su se strane u dijalogu, Kosovo i Srbija dogovorile da otvore arhive radi razjašnjenja sudbine nestalih osoba, ne treba uzeti kao počinjena činjenica.

Kako kaže, "otvoriće se nešto potpuno beskorisno ili malo korisno", ali, prema njenim rečima, ratni komandanti, oficiri, generali ili pripadnici srpske vojske i policije ili, s druge strane, pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, plaše se da bi podaci mogli rasvetliti ko je tačno odgovoran za određena područja.

Prema njenim rečima, svi podaci koji govore o tome šta se tačno dogodilo na nekom mestu, u opštini u kojoj je postojao određeni broj nestalih osoba, sigurno se ne čuvaju u određenom prostoru ili prostoriji, kako su arhivirani u tajnoj arhivi Srbije.

„S tim u vezi, informacije se sigurno ne čuvaju na taj način. Oni su otišli ​​i verujem da su u rukama bivših ratnih gospodara, jer se uglavnom plaše da bi jednog dana mogli biti otkriveni podaci i da bi se mogao pokrenuti postupak za dokazivanje njihove krivične odgovornosti. Arhiva ne sadrži one koje je tražila kosovska strana i to bi bilo više nego dragoceno za otkrivanje i potvrdu činjenica o masovnim grobnicama i nestalima", rekla je Kandić.

Ona dodaje da bi situacija mogla biti slična na Kosovu, gde eventualni zapisi o događajima koje je izvršila OVK vezanim za ubistva, nestanke i masovna ili pojedinačna groblja Srba, Roma i lojalnih režimu mogu biti u rukama gospodara rata.

Kandić ocenjuje da bi vlasti obe strane trebale imati političku volju za tako nešto i humani pristup ovom humanitarnom pitanju da bi došle do podataka koji vode do rasvetljavanja sudbine nestalih.

"Mislim da bi, ako obe strane imaju razumevanje o važnosti rešavanja pitanja nestalih, trebalo otići svaka sa svojim generalima i visokim oficirima, sa zahtevom da prijave šta se dogodilo. U određenom području, u određeno mesto i lokaciju, šta se dogodilo sa trupama i da se do tih informacija dođe“, kaže Kandić.

Međutim, ona ne veruje da će razjašnjenje sudbine nestalih osoba biti moguće ako se ne formira međunarodna komisija koju će voditi neko sa profesionalnim iskustvom u komunikaciji između strana, u vezi s otkrivanjem lokacija nestalih osoba, da budu objektivni i nepristrasni, kao i da imaju pristup svim dokumentima koji to zahtevaju.

Zimeraj: Arhiva Kosova nema dokumente OVK

Glavni izvršni direktor Državne agencije za arhive Kosova Bedri Zimeraj u razgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže da u okviru Centralnog državnog arhiva i u sedam međuopštinskih arhiva postoji 1.310 fondova koje su stvorile različite institucije.

„Logično, to bi trebalo da bude, na primer, fond OVK. Ali, u Arhivu Kosova nemamo takav fond, a kamoli deo ili kako se kaže arhiva OVK. U Agenciji nema ničega i govorim o tome da sam odgovoran i zakonski mi smo legitimna institucija za upravljanje dokumentima. Nemamo ništa u smislu onoga što se podrazumeva pod arhivom OVK", kaže Zimeraj.

On dodaje da je formulacija državnih arhiva Kosova "koja se odnosi na Oslobodilačku vojsku Kosova" izmišljena formulacija, jer ih nema.

Zimeraj naglašava da u Državnoj agenciji za arhive Kosova, kako na centralnom tako i na međuopštinskom nivou, ne samo da ne postoji fond koji je zatvoren, klasifikovan ili pod embargom za zainteresovane, za spoljne strane, već ga uopšte nema, nema takvog dokumenta.

Prema njegovim rečima, sva sredstva koja arhivi imaju na oba nivoa, dostupna su strankama, pravnim i fizičkim licima, kao i privatnim, poput raznih istraživača.

 

Komentari (0)

Loading