Zbog sve veće potražnje za domaćim i organskim proizvodima, kvalitetno ovčje meso i mlečni proizvodi postižu visoke cene na tržištu. Ovce relativno brzo dostižu tržišnu težinu, što omogućava brži obrt kapitala u poređenju sa nekim drugim vrstama stoke.

Međutim, stočari u Hrvatskoj suočavaju se sa ozbiljnim problemima. Starenje stanovništva u ruralnim krajevima, napadi vukova u dalmatinskom zaleđu, kao i bolesti poput kuge malih preživara i bolesti plavog jezika, od 2015. godine doveli su do gubitka čak trećine ukupnog fonda ovaca u zemlji.

Pad broja ovaca za 200.000 grla

„Kada sam preuzeo funkciju predsednika Saveza, imali smo 725.000 ovaca, a danas ih je oko 525.000. To znači da smo izgubili oko 200.000 grla“, rekao je za RTL Tomislav Vidas, predsednik Hrvatskog saveza uzgajivača ovaca i koza.

Samo sedam odsto hrvatskih ovaca uzgaja se za proizvodnju sira. Ipak, ostrvo Pag za sada uspeva da izbegne negativne trendove, jer se tamo ovce prvenstveno gaje zbog brendiranog i nadaleko poznatog paškog sira, koji je postao sinonim za kvalitet. Cena ovog sira kreće se od 45 do čak 120 evra po kilogramu, u zavisnosti od proizvođača.

„Osim mleka iz sopstvenog stada, sarađujemo i sa 18 kooperanata sa ostrva Paga. Smatram da se od tog mleka može solidno živeti, jer je cena tri evra po kilogramu – što je praktično najviša cena ovčjeg mleka u Evropi, a ne samo u Hrvatskoj“, kaže Šime Pernjak, vlasnik sirane iz Kolana.

Od dopunske delatnosti do ozbiljnog biznisa

Prema rečima sveže penzionisanog proizvođača sira iz Novalje, Krunoslava Vidasa, nekada su ovce bile sporedna delatnost.

„Ranije su se ljudi bavili vinogradarstvom, proizvodili vino i rakiju i od toga živeli. Ovce su držali usput, da imaju sveže meso kad zatreba, jer nije bilo zamrzivača ni frižidera. Danas su ovce postale isplativ biznis – barem za one koji hoće da rade. Oni koji neće, prodaju parcelu, kupe auto i to je to“, poručuje on.

Iako uzgoj ovaca može biti profitabilan, pad stočnog fonda pokazuje da je za opstanak ove grane poljoprivrede potrebna ozbiljna podrška, bolja zaštita od bolesti i predatora, ali i veće interesovanje mlađih generacija za život i rad na selu, prenosi Dnevno.