OVO JE POSAO KOJI MOŽE DA VAM DONOSE MILIONE U SRBIJI! Nije veliki ni ulog za početak

Lešnik je postao jedna od najtraženijih sirovina u prehrambenoj industriji, a njegova cena na svetskom tržištu od početka godine porasla je za više od 30%, piše Bizportal.

Glavni razlog ovog skoka je, prema pisanju medija, neuobičajeno hladan april u Turskoj, koji je uništio veliki deo cvetova lešnika. To je posebno pogodilo proizvođače čokolade, pa se očekuje da bi cena ove poslastice mogla dodatno da poraste. S obzirom na to da i cena kakaa, ključnog sastojka, već godinama raste, troškovi proizvodnje konditorskih proizvoda sve su veći.

Srbija jača poziciju u Evropi

Kada je reč o domaćem tržištu, Srbija poslednjih godina zauzima sve važnije mesto na evropskoj mapi proizvođača lešnika. Prema poslednjim podacima, naša zemlja je 2024. godine bila četvrta u Evropi sa proizvodnjom od oko 8.910 tona, na površini od 8.718 hektara. To je dvostruko više u odnosu na pre pet godina, a trend rasta ne pokazuje znake usporavanja.

Prosečan prinos lešnika iznosi oko jedne tone po hektaru, ali uz primenu svih agrotehničkih mera i sistema za navodnjavanje može se dobiti i preko tri tone očišćenog jezgra. Veleprodajna cena očišćenog lešnika u Srbiji kreće se od 900 do 1.300 dinara po kilogramu, dok je cena u ljusci 500 do 600 dinara. U maloprodaji, kilogram jezgra košta oko 800 dinara.

Velika zarada i dugoročan biznis

Proizvođači koji postižu prinos od oko dve tone po hektaru mogu da zarade i do 10.000 evra, a u izuzetnim godinama i znatno više. S obzirom na to da zasadi lešnika mogu trajati i do 50 godina, ova kultura spada među najisplativije u voćarstvu. Sve veći broj novih zasada širom Srbije to i potvrđuje.

Uprkos solidnoj domaćoj proizvodnji, potražnja je veća od ponude, pa Srbija i dalje uvozi lešnike – godišnje u vrednosti od oko 5,5 miliona dolara, najviše iz Severne Makedonije. Cena uvoznog jezgra bez ljuske u 2024. dostigla je 7.761 dolar po toni, što je oko 25% više nego prethodne godine.

Izvoz u naglom porastu

S druge strane, izvoz lešnika iz Srbije beleži snažan rast. U 2022. izvezeno je 1.428 tona očišćenog lešnika, a 2023. vrednost izvoza dostigla je oko 5,9 miliona dolara – rast od čak 252% u odnosu na godinu ranije. Najveći kupac našeg lešnika je Italija, poznata po razvijenoj konditorskoj industriji i stalnoj potražnji za kvalitetnim jezgrima.

Prednosti i mane uzgoja

Ovi podaci jasno pokazuju da Srbija može ne samo da smanji zavisnost od uvoza, već i da dodatno poveća izvoz. Stručnjaci ističu da, uz državne subvencije, IPARD fondove i bolje otkupne mehanizme, lešnik u narednim godinama može postati važan izvozni adut naše poljoprivrede.

Prednosti uzgoja uključuju veliku i stabilnu potražnju, široku upotrebu ploda, jednostavnu tehnologiju proizvodnje i dug vek trajanja zasada – preko pola veka. Osim toga, lešnik može uspevati i na zemljištima gde druge voćne kulture ne daju rezultate. Trošak podizanja jednog hektara zasada iznosi oko 5.000 evra.

Mana proizvodnje je to što su potrebne godine strpljenja – ozbiljan prinos počinje tek posle 6–7 godina, pa je povrat investicije sporiji. Takođe, vremenski uslovi i štetočine mogu umanjiti rod. Ipak, uz prinos od 2–3 tone po hektaru i maloprodajnu cenu od oko 1.000 dinara po kilogramu, lešnik donosi sigurnu i dugoročnu zaradu, a često prerasta i u porodičan biznis koji traje generacijama.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI