Istraživanju otkrivaju: Kako vreme buđenja utiče na kvalitet života?
Foto: Shutterstock

U poređenju sa osobama koje nisu imale izgrađenu naviku ustajanja u određeno vreme, oni koji imaju uvrežen režim bili su 13 odsto zadovoljniji ličnim životom, 45 odsto svojom finansijskom situacijom i čak 42 odsto zadovoljniji svojim poslom i radnim učinkom.
Iako se nalazi zasnivaju samo na iskazima ispitanika, bez dubinske statističke analize, prikazuju veze između rituala spavanja i zadovoljstva životom.

Nalazi poput ovih nameću pitanje: Zašto bi uvođenje strožeg rasporeda buđenja moglo da se pokaže kao efikasno?

Izdvojila su se 3 osnovna razloga.

Strukturiše dan

Mnogima ova navika predstavlja rutinu koja im pruža udobnost. Mogla bi da se uporedi s tim da, recimo, znate tačno vreme u koje stiže vaš autobus. Možete da se oslonite i računate pouzdano na njega, da znate da će se i sutradan, kao i svakog narednog dana pojaviti u isto vreme. Ako, ipak, on nema određeno vreme dolaska na vaše stajalište, ovo može da izazove uznemirenost i da stvori osećaj nesigurnosti.
Kad ustajete uvek u određeno vreme, znate koliko sati imate na raspolaganju za aktivnosti koje vas svakodnevno čekaju. I, na kraju, rano ustajanje bi moglo da bude ključ za veću produktivnost, što bi objasnilo zašto su ljudi koji se svakog jutra probude u isto vreme zadovoljniji svojom finansijskom i poslovnom situacijom.

Obezbeđuje vreme za socijalnu interakciju

Kao prezaposleno društvo, u velikoj meri se oslanjamo na koncept „hvatanja sna“ kad god smo u prilici, posebno vikendom, što može da rezultira nečim još štetnijim: manjkom socijalne interakcije. Mnogi ljudi koriste vikende kao vreme za spavanje i nadoknađivanje izgubljenih sati tokom naporne nedelje, što često dovodi do toga da ostanu budni kasnije, stvarajući tako ciklus sličan, recimo, kašnjenju letova – gde jedno kašnjenje povlači drugo.
Istraživanja pokazuju da ovaj neredovni raspored spavanja može da nanese štetu snižavanjem nivoa dobrog holesterola u telu, a povećanjem telesne masti i faktora rizika za dijabetes i bolesti srca. Budući da ove male nepravilnosti u rasporedu spavanja mogu da imaju tako velik uticaj na naše telo, jednostavno je zaključiti da se ovo odražava i na naše mentalno stanje.

Od „snooze“ više štete nego koristi

Ako znate da svakodnevno ustajete u isto vreme, na dugme za odlaganje, „snooze“, možete da zaboravite. Istraživanja su pokazala da pomeranje alarma na svakih desetak minuta nanosi više štete nego koristi, jer „dremkanje“ u pauzama ne može da vas uvede u dubok san, koji nam jedini, zapravo znači. Odlaganje alarma ne dozvoljava da se potpuno odmorite, a pomeranje ustajanja neće vam omogućiti ni da provedete deo jutra ležerno i opušteno.

Kako steći naviku ustajanja u isto vreme?

Ako ste „noćna ptica“ ili neko sa neusklađenim dnevnim rasporedom, ideja o buđenju svakog jutra u isto vreme, bez obzira na to šta se dogodilo prethodne noći, može da izgleda zastrašujuće. Iako sprovođenje strogog režima nije uvek lako, male promene mogu da vam pruže mnogobrojne pogodnosti.
Za početak je važno imati uobičajenu rutinu za započinjanje dana, bila to jutarnja kafa, tuširanje, prelistavanje štampe, jutarnji program na televiziji ili lagane fizičke vežbe istezanja. Značajno je za svakog čoveka da ima strukturisan dan, pa ga je značajno i započeti po određenom planu.

Pokazalo se da jutarnje navike pomažu smanjenju „mrzovoljnosti“ onih koji nisu „jutarnji tipovi“, kao i potrebu za povratkom u krevet.

Komentari (0)

Loading