Imanje Elene Karaman Karić nalazi se na obroncima Kosmaja. Tišina, miris borova i pogled koji se proteže kilometrima, to je kažu meštani, kutak gde dizajnerka i umetnica nalazi svoj mir daleko od gradske vreve.
 
Ušuškana među drvećem vila „"Nementona", kojoj je dizajnerka čak i dala ime, u vreme praznika ima posebnu čar. Ipak, komšije o njoj malo toga znaju, mnogo više pretpostavljaju jer kažu da nije druželjubiva.
 
– Vrlo je povučena, ali uvek ljubazna. Međutim, ne ulazi u neku dublju priču sa meštanima. Odgovori kratko, nasmeje se i nastavi svojim putem. Vidi se da ceni prirodu i voli jednostavnost. Podigla je zidine pa je to jasan znak da želi privatnost - rekao je jedan komšija.

Kuća u blizini Elenine nema, ali dve meštanke koje često ovuda prolaze često je viđaju.

– Zbog svih rituala koje izvodi i izjava da skuplja krv iz ciklusa imali smo predrasude o njoj. Nije nam bilo pravo kada se pročulo da se doseljava ovde i da je kupila deo placa u šumi, ali sada nam je svejedno. Ona je prosto neprimetna i trudi se da bude tako. Vidimo je ponekad u dvorištu tokom lepog vremena i kako šeta šumom bosa, ali se sa komšijama ne druži. Ne pravi buku, ne voli gužvu - rekla je jedna dok se druga nadovezala da su joj deca lepo vaspitana.
   
– Sinovi su joj jako vaspitana deca, jedan od njih svira gitaru. Tu je često i onaj njen dečko, ali ga, kada bolje razmislim, sada dugo nisam videla. Ne znam da li još uvek živi s njom.
Zgledaju se kao da je neki novi trač na pomolu.

U obližnjoj kafani i prodavnici kažu da je ne viđaju često.

– Ona kupuje domaću hranu od meštana ali od ove godine ima i svoju baštu. U prodavnicu retko svrati, a sa majkom Vericom Rakočević je dolazila tu u baštu jedne kafane. Bio je sa njima i Veljko, ali i jedan od sinova. Imala je neku čudnu haljinu na sebi i pletenu torbu. Ona je većini meštana čudna, ali su se navikli i ne insistiraju na razgovoru. Uostalom, ona odavno nije baš neka popularna javna ličnost, mlađe generacije i ne znaju ko je ona.

– Nekima deluje kao da živi potpuno u svom svetu - rekao je Rade.

– Ali to je njen izbor. Ovde je našla ono što mnogi traže – mir i prostor za sebe. Mi je poštujemo i niko je ne uznemirava. Traži po šumi biljke, čita knjigu na travi i grli drveće. Sada kada je nakratko pao sneg, ona je bila kao malo dete. Stalno je šetala po dvorištu, tada joj je kapija bila otvorena pa se moglo videti da je unutrašnjost kuće kao u bajci i da ima kamin. Zato u dvorištu ima drva koja unosi. Tokom jeseni i zime, kada ne padaju sneg i kiša, ona često zapali logorsku vatru u dvorištu pa pozove prijateljice.

Alo/Blic

BONUS VIDEO: