AMERIKANCI KOPIRALI SRPSKO ORUŽJE U Ukrajinu poslali "Košavu" kojom su 90-ih Srbi naoružavali specijalne jedinice (VIDEO)

Međutim, jedno oružje nije bilo u fokusu - precizno navođene rakete-bombe GLSDB (Ground-Launched Small Diameter Bomb), ovoga puta u unapređenoj verziji dizajniranoj da bolje odoleva ruskim elektronskim protivmerama. Ove isporuke za sada se ne prekidaju u kritičnom trenutku za ukrajinsku odbranu, nakon što su iscrpljene zalihe projektila ATACMS.

Prema informacijama Rojtersa i američkih zvaničnika, nova serija projektila GLSDB prilagođena je za veću otpornost na rusko ometanje GPS signala, koje je značajno smanjilo efikasnost prethodnih verzija. U izveštaju se navodi da „modifikacije uključuju ojačanje veza unutar oružja i moguće prilagođavanje navigacionog sistema”.

U proteklim nedeljama navodno je izvršeno 19 probnih lansiranja radi provere novih performansi. GLSDB projektili-bombe razvijeni su u saradnji kompanija Boeing i švedskog Saaba, kombinujući raketni motor M26 sa vođenom bombom GBU-39/B, prvobitno namenjenom lansiranju iz aviona.

Lansirani sa zemlje iz sistema kao što su HIMARS ili M270 MLRS, projektili imaju domet do 150-160 kilometara i predstavljaju pokušaj popunjavanja praznine nakon iscrpljivanja zaliha balističkih raketa ATACMS, koje su se pokazale znatno efikasnijim na ratištu.

Problemi u početku

Iako se bomba GBU-39/B lansirana iz vazduha dobro pokazala u ukrajinskom ratnom vazduhoplovstvu, ranije verzije GLSDB-a nisu ispunile očekivanja. Ruske sposobnosti elektronskog ratovanja - naročito ometanje GPS signala - značajno su uticale na preciznost projektila, pa su ukrajinske snage neko vreme prestale da ih koriste.

Novi model pokušava da ispravi te slabosti. Za Ukrajinu, oružje poput GLSDB-a nudi stratešku prednost jer kombinuje veliki domet, relativnu preciznost i fleksibilnost lansiranja.

Njegova upotreba omogućava ciljanje ruskih logističkih čvorišta i koncentracija trupa duboko iza linije fronta, naročito u trenucima kada konvencionalna artiljerijska sredstva nisu dostupna. Ipak, oružje još mora da dokaže svoju vrednost u stvarnim borbenim uslovima. Ako se nadogradnje pokažu efikasnim, GLSDB bi mogao postati jedan od ključnih alata u ukrajinskoj borbi protiv sve sofisticiranijih ruskih odbrambenih i elektronskih sistema.

Nove isporuke su na putu ka frontu, budući da su zalihe već locirane u skladištima u Evropi. Sve oči su sada uprte u naredne izveštaje sa terena, jer u ovom ratu tehnološka prednost često zavisi od sposobnosti prilagođavanja borbenoj stvarnosti, a ne samo od tehničkih specifikacija.

Košava - improvizacija iz prošlosti

Ipak, dok se na prvi pogled čini da je GLSDB revolucionaran iskorak u domenu vođene artiljerijske municije, mnogi konceptualni elementi ovog sistema imaju korene u sličnim improvizacijama, poput Košave - oružja koje je takođe nastalo iz nužde na ratištima bivše Jugoslavije tokom 1990-ih.

O čemu se radi?

Srpske snage su tokom ratova u Hrvatskoj i BiH koristile raketni bacač avionskih bombi nazvan Košava, po istoimenom vetru. Kao i GLSDB, koji kombinuje GBU-39/B bombu male mase i raketni motor iz sistema M26, i Košava je predstavljala spoj dostupnih komponenti: FAB-100 ili FAB-250 avionskih bombi sa raketnim pogonom preuzetim iz postojećeg raketnog arsenala.

Isti cilj

U oba slučaja cilj je bio isti - precizno isporučivanje eksploziva na veću udaljenost, bez angažovanja avijacije. Lanser M-94 Košava sastojao se od kamiona TAM-150 sa tri ili četiri lansera na koje su se montirale bombe od 100 ili 250 kg sa raketnim motorima kalibra 122 ili 128 mm.

Postojala je i verzija sa dve FAB-250 bombe, koje su koristile četiri spojena raketna motora iz starih raketa vazduh-vazduh K-13. Ovo oružje nalazilo se u naoružanju 38. raketno-artiljerijske brigade VJ, a kasnije i Jedinice za specijalne operacije RDB-a Srbije.

Zanimljivo je da je sistem korišćen u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu tokom 1999. godine. Na Kosovu je navodno korišćen protiv terorista OVK u oblasti Drenice, dok se u Bosni pominje njegova upotreba u okolini Maglaja, Sarajeva, Goražda i Bihaća. U Hrvatskoj je zabeležena upotreba u oblasti Petrinje i oko Bihaća. Uglavnom je bio korišćen u eksperimentalno-operativnoj upotrebi unutar 21. diverzantskog odreda 21. Kordunskog korpusa SVK, kome je sistem predat na korišćenje 1993. godine.

Taj odred, prema podacima iz tog vremena, mogao je da ispali i do 18 bombi od 250 kg u nekoliko sekundi, što bi značilo da je raspolagao sa šest do devet kamiona sa lanserima. Iako je pitanje da li je tako mala jedinica zaista imala toliku vatrenu moć, jasno je da je sistem korišćen u realnim borbenim uslovima. Prema tim izvorima, upravo je na maglajskom ratištu Košava prvi put korišćena u borbi, i to u diverzantskom kontekstu.

Ograničena efikasnost

Međutim, rezultati Košave u Hrvatskoj i BiH bili su ograničeni. Bombe su često promašivale ciljeve ili nisu eksplodirale. Ipak, tamo gde bi pale, izazvale bi ogromna razaranja i jak psihološki efekat. Zbog nepreciznosti i kvarova, sistem nikada nije postao masovno oružje.

Treba imati u vidu da tada nije bilo ni mogućnosti za ugradnju napredne tehnologije poput laserskog navođenja, naročito ne u zemlji pod sankcijama. Košava je bila više psihološko oružje nego precizni udarni sistem - improvizacija u nedostatku savremenijih sredstava, korišćena u okruženju bez vazdušne nadmoći.

Slično kao danas u Ukrajini, i tada je cilj bio povećanje vatrene moći sa zemlje i nadoknada nedostatka jurišne avijacije. U uslovima zabrane letenja u Bosni i Krajini, kada avijacija nije mogla da deluje, ovakvi sistemi su delovali kao korisna alternativna rešenja. Danas, GLSDB ima sličnu funkciju u Ukrajini, gde ruska PVO značajno ograničava delovanje ukrajinske avijacije.

Beograđanka - hrvatski pokušaj

Vredi pomenuti da je i Hrvatska vojska razvijala sličan eksperimentalni projekat, poznat kao Beograđanka. Bio je to hibrid lansera sovjetskog PVO sistema S-75 Dvina i kontejnera sa modifikovanom protivbrodskom raketom P-15 Termit (NATO oznaka Styx). Iako raketa nije mogla da dosegne Beograd, ispunila je propagandnu svrhu.

Danas, sistemi poput Košave deluju arhaično, ali njihova suština - lansiranje avionskih bombi sa zemlje - nalazi modernog naslednika u GLSDB-u. Razlika je u stepenu inženjerske dorade, kvalitetu navođenja i interoperabilnosti sa NATO standardima. Još važnije, modernizovani GLSDB ima duboku stratešku vrednost: omogućava vojsci da izbegne gubitke aviona i pilota, a pritom nudi sposobnost dubinskih, preciznih udara sa bezbedne udaljenosti.

U suštini, GLSDB danas radi ono što je Košava pokušavala - ali sa superiornijom tehnologijom i u skladu sa savremenim vojnim doktrinama.

(Jutarnji)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI