PUTIN JE NA POTEZU Evo zašto je Ukrajina u strahu od prekida vatre

Mesec dana intenzivne diplomatije se isplatio. Rusija i Ukrajina, uz posredovanje SAD, postigle su svoj prvi formalni sporazum – do sada ograničen na smanjenje neprijateljstava. Sporazum predviđa 30-dnevni prekid vatre u Crnom moru i moratorijum na udare protiv energetske infrastrukture. Površno, ovo liči na „lažni“ vazdušni i pomorski prekid vatre koji su nekada donele Francuska i Britanija da bi Rusiju dovele u stratešku dilemu.

Ali rezultat se pokazao sasvim drugačijim. Primetno je da nema igrača iz zapadne Evrope. Diskusije o drugoj fazi koja uključuje mirovne snage iz Francuske i Velike Britanije su zastale. Uprkos buci, neće biti osoblja EU koje nadgleda ovaj prekid vatre.

Umesto toga, Rusija je iskoristila pregovore da izvuče vredne ustupke od Trampove administracije – glavni među njima, da pomogne da se povrati pristup globalnim poljoprivrednim tržištima.

FOTO Shutterstock

SAD su sada na dnevni red stavile ublažavanje sankcija za Roselhozbank, ruske izvoznike hrane i đubriva i pristup transportu međunarodnim lukama. To su bili isti zahtevi koje je Moskva postavila tokom prvobitne Inicijative za crnomorsko žito 2022, ali je u to vreme dobila samo nejasna uveravanja UN.

Sada Rusija ima čvrstu vuču. Energetsko primirje je takođe nagnuto u korist Moskve. Ukrajina je želela da se primeni na svu kritičnu infrastrukturu, ali konačna verzija – o kojoj su pregovarale Rusija i SAD – je mnogo uža.

Ograničava napade samo na ciljeve vezane za energiju: rafinerije nafte, elektrane, hidroelektrane, cevovode i tako dalje. Ova specifičnost oduzima Kijevu mogućnosti da tvrdi da je ruska strana prekršila primirje.

Ali, postoje upozorenja. Najveća: ostaje nejasno da li je prekid vatre zaista stupio na snagu. Sve tri strane su dale kontradiktorne izjave sa oprečnim terminima. Što se tiče sporazuma o Crnom moru, na primer, Kremlj kaže da prekid vatre neće početi dok sankcije ne budu ukinute. Takođe se tvrdi da sporazum omogućava Rusiji da pregleda sve brodove koji idu u ukrajinske luke u potrazi za oružjem.

Međutim, ukrajinska i američka verzija izostavljaju ove uslove. Kijev čak tvrdi da je ruskim mornaričkim brodovima zabranjen pristup zapadnom Crnom moru i da je prekid vatre počeo 25. marta. Slično tome, osporava se vremenski okvir energetskog primirja. Moskva insistira da je počeo 18. marta, na dan telefonskog razgovora Putin-Tramp.

EPA

Ako jeste, Ukrajina je već u prekršaju: nedavni napadi na rusku infrastrukturu, kao što je udar na benzinsku pumpu Sudža, dogodili su se nakon tog datuma. Stoga ne čudi što Zelenski insistira da je prekid vatre počeo tek nedelju dana kasnije.

Ukratko, iako je prekid vatre najavljen, njegova krhkost je očigledna. Možda čak i ne postoji jedinstveni pisani dokument. Njegove odredbe se različito tumače od strane svake strane, a sam broj upozorenja omogućava svakom učesniku da po volji proglasi ugovor nevažećim. Kao rezultat toga, svaki stvarni napredak ka miru ostaje neizvestan.

Sada dolazi najdelikatnija faza: bitka za narativnu dominaciju. Narednih nekoliko nedelja biće ispunjeni tehničkim razgovorima, diplomatskim testiranjem i međusobnim optužbama.

Cilj Kijeva je da prikaže Rusiju kao krivca za kršenje sporazuma, nadajući se da će Tramp odgovoriti pooštravanjem sankcija i povećanjem vojne pomoći. Moskva, naprotiv, nastoji da prikaže Ukrajinu kao kvaritelju, čime jača svoju poziciju u Vašingtonu i možda čak oživljava rasprave o budućnosti Zelenskog.

Ko će uspeti u ovom informacionom ratu? Rusija ulazi sa jasnom prednošću: dubokim nepoverenjem koje sada postoji između Bele kuće i Bankove. Štaviše, Tramp ima šire ambicije, uključujući razbijanje rusko-kineskog partnerstva. Taj cilj bi mogao da vodi njegov pristup Moskvi mnogo više od bilo čega što Zelenski kaže.

Sledeći veliki test je dugo odlagani sporazum o podzemnim resursima Ukrajine – ključni američki interes koji je Zelenski sabotirao svojom nedavnom posetom Vašingtonu. Revidirani nacrt od 40 stranica je navodno u izradi, a upućeni sugerišu da će biti zahtevniji od originala.

Hoće li Zelenski ostati pri svom? Ili preklopiti pod pritiskom? Odgovor bi mogao da preoblikuje mirovni proces.

Ako ukrajinski lider prizna, Tramp bi se mogao približiti Rusiji. U suprotnom, odnosi bi ponovo mogli da zastanu. Šta god da se desi, trougao SAD-Rusija-Ukrajina ulazi u novo, nepredvidivo poglavlje. Ali za sada, čini se da je Rusija najviše dobila od ovog neprijatnog prekida vatre – ne samo tako što je pretvorila taktiku pritiska Zapada u platformu za pregovore pod sopstvenim uslovima.

(RT)

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI