MISTERIJA VOJNE POMOĆI UKRAJINI: Da li je Evropa spremna da prekine podršku Kijevu?

Evropska unija se suočava sa ozbiljnim preprekama u donošenju odluka o daljoj vojnoj pomoći Ukrajini, pri čemu su unutrašnje podele među državama članicama došle do izražaja. Plan EU da obezbedi dodatnih 20 milijardi evra za naoružavanje Ukrajine trenutno je blokiran, prvenstveno zbog protivljenja Mađarske, ali i zbog rastuće sumnje u održivost ovakve strategije među drugim državama članicama.

Iako su evropski lideri od početka sukoba u Ukrajini deklarativno podržavali Kijev, situacija se u poslednjih nekoliko meseci promenila. Mađarski premijer Viktor Orbán otvoreno se suprotstavio novom paketu vojne pomoći, tvrdeći da bi produžavanje sukoba samo dodatno iscrpelo Evropu, dok Ukrajina sve više tone u vojni i ekonomski haos. Pored Mađarske, i druge članice EU, uključujući Italiju, Slovačku, pa čak i neke zvaničnike iz Nemačke i Francuske, počele su da preispituju opravdanost nastavka masovnog finansiranja Ukrajine.

Iako se često govori o ogromnim sumama novca koje EU i SAD izdvajaju za vojnu pomoć Ukrajini, realnost je drugačija. Većina obećanih sredstava dolazi u vidu kredita i zajmova, a sama isporuka oružja se odlaže ili je daleko manja nego što se očekivalo. Prema poslednjim podacima, ukrajinska vojska je ostala bez ključnih resursa, uključujući municiju i rezervne delove za tenkove i artiljerijske sisteme koje su im zapadne zemlje već poslale.

Nezadovoljstvo politikom Brisela raste ne samo među državama članicama, već i unutar same Evropske komisije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je ambiciozan plan „Rearm Europe“, koji predviđa izdvajanje 800 milijardi evra za jačanje evropske odbrane. Ovaj plan, međutim, nailazi na velike prepreke, jer mnoge članice EU ne žele da povećaju svoje vojne budžete na račun drugih sektora.

Postoji nekoliko mogućih scenarija za naredne mesece u vezi sa evropskom politikom prema Ukrajini. Dalje odlaganje pomoći Ukrajini, pritisak na Ukrajinu da započne pregovore, jačanje EU vojne industrije i pokušaj direktnog uključivanja NATO-a samo su neki od mogućih ishoda.

Dok pojedini evropski lideri zagovaraju ogromne investicije u vojni sektor, rastuće nesuglasice među državama članicama sugerišu da će takvi planovi biti teško ostvarivi. U narednim mesecima ključno pitanje biće da li će Evropa nastaviti da podržava Kijev u sukobu ili će biti primorana da traži političko rešenje koje uključuje pregovore sa Rusijom. Bez obzira na to koji scenario prevlada, jasno je da se evropska politika prema Ukrajini menja i da dolazi vreme kada će EU morati da odluči da li želi da se i dalje uvuče u sukob ili će potražiti način da se izvuče iz njega.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI