olivera injac
Foto: Printscreen/YouTube/ RTCG - Zvanični kanal

Da je podnela inicijativu za preispitivanje ovog propisa Injac je saopštila pre dva dana.

“Poslala sam inicijativu Ustavnom sudu za preispitivanje odluke o dodeli biznis zona u Glavnom gradu. Sva mišljenja koja smo obezbedili idu u prilog tome da nije ispoštovan Zakon o državnoj imovini i to je prva stvar koju smo morali da uradimo. Nakon mišljenja Ustavnog suda, nakon pribavljenih pravnih mišljenja, krenućemo na preispitivanje odgovornosti donosilaca odluke iz prethodne vlasti koji su se odlučili za taj pristup. Takva jedna odluka proizvela je posledice zato što se prijavio jedan broj ljudi. Jedan od prvih konkursa je zatvoren, izabrani su oni sa kojima je planirano da se potpiše ugovor i sada je to već u jednoj fazi koja će nositi određeni teret za Glavni grad ukoliko se utvrdi da odluka nije bila u sklasu sa Ustavom i sa zakonima”, saopštila je Injac.

Biznis zone bile su tema posebne sednice gradskog parlamenta 30. novembra prošle godine kada je gradonačelnica Injac, odgovarajući na odborničko pitanje, saopštila da Specijalno državno tužilaštvo izviđa dokumentaciju prethodne gradske uprave vezanu za biznis zone.

“Važno je da se preispitaju javni pozivi raspisani na osnovu odluke o osnivanju biznis zona, donete na osnovu Vladine Uredbe o biznis zonama zasnovanoj na odredbama Zakona o regionalnom razvoju. Odredbama ovog zakona nisu suspendovane odredbe Zakona o državnoj imovini, pa ukazujemo da postoje indicije o nepravilnostima”, saopštila je tada Injac.

Ona je tada objasnila da se zemljište može smatrati dobrom od opšteg interesa pod pretpostavkom da ona spada u gradsko-građevinsko zemljište.

“S obzirom na to da se predmetnim javnim pozivom daju velike površine gradskog-građevinskog zemljišta u dugoročni zakup, tako se takvo raspolaganje može vršiti isključivo ukoliko je u javnom interesu, što se prethodno mora utvrditi odlukom Vlade, a to nije urađeno za prethodne pozive. Kako se radi o dugoročnim zakupu na period od 30 godina kojim se otuđuju imovinska prava na zemljištu u svojini Glavnog grada, shodno odredbi člana 34 Zakona o državnoj imovini, postoje indicije da se pre zaključenja ugovora po predmetnim javnim pozivima mora pribaviti prethodna saglasnost Vlade. Imajući u vidu da se faktički radi o besteretnom raspolaganju, mišljenja sam da navedena odredba nije suspendovana odredbom člana 39 Zakona o državnoj imovini”, kazala je tada Injac.

U biznis zonama privatna bolnica, tržni centar

Na prvi javni poziv za gradnju u biznis zonama koji je raspisan 2021. godine ispravne ponude dostavile su dve firme. Firma Trust construction, čiji su osnivači prema podacima iz Centralnog privrednog registra, Dragan Bokan i Slaven Kantar dostavila je ponudu za gradnju komercijalnog, kongresnog i hotelskog centra, kao i privatne bolnice, i za te investicije su ponudili 117.249.062 evra sa dodatnih 15.000.000 evra za infrastrukturno opremanje biznis zone. Ova ponuda obuhvatila je zapošljavanje 1.425 radnika.

Druga ponuda je od kompanije KIPS, vlasnika Rista Drekalovića, koja je ponudila da gradi tržni centar. Vrednost ove investicije je 34.034.817 evra, sa dodatnih 4.186.100 evra za infrastrukturno opremanje biznis zone, a u tržnom centru je planirano zapošljavanje 70 radnika.

Na drugi javni poziv koji je raspisan u maju 2022. godine, pa produžavan u julu zbog velikog interesovanja, stiglo je 19 ponuda, a firma Okov tada je jedina predala ponudu za kupovinu parcela u zahvatu DUP-a Servisno-skladišna zona sa ranžirnom stanicom, dok su drugi ponuđači bili zainteresovani za zakup parcela na 30 godina.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading