PENTAGON SPREMA NOVI PLAN: Američki desant na Evropu! Računaju i na NAŠE KOMŠIJE

General Mark A. Mili, načelnik združenog Generalštaba, rekao je u utorak da se zalaže za uspostavlanje stalnih baza za američke trupe u regionu, ali da se osoblje rasporedi rotaciono, "tako da dobijete efekat stalnosti“ po nižoj ceni, jer tako nema troškovi kao što su porodični smeštaj i škole.

- Verujem da su mnogi naši saveznici, posebno oni poput Baltika ili Poljske ili Rumunije, veoma voljni da uspostave stalne baze. Oni će ih izgraditi i platiti za njih - rekao je Mili u svedočenju pred Кomitetom za oružane snage Predstavničkog doma.

U svedočenju pred istim komitetom prošle nedelje, general vazduhoplovstva Tod D. Volters, koji vodi američku evropsku komandu, rekao je da postojeća politika NATO-a rotiranja trupa kroz istočnu Evropu "mora da se promeni“ i da su tamošnje zemlje "veoma žele“ da trajno prime snage NATO-a.

Razgovori na visokom nivou dolaze u trenutku kada ofanziva ruskih snaga na veće ukrajinske gradove stagnira. Кao rezultat toga, američki zvaničnici su ocenili da ruski predsednik Vladimir Putin revidira svoje vojne ciljeve, sa namerom da preusmeri borbene akcije na istok Ukrajine.

Pentagon je od početka vojne akcije drastično povećao broj američkih vojnika u Evropi, sa oko 60.000 na više od 100.000. Na vrhuncu Hladnog rata 1950-ih, američko vojno prisustvo širom Evrope brojalo je više od 400.000 trupa.

Visoki američki odbrambeni zvaničnici bili su oprezni u određivanju puta kojim će ići, piše "Vašington post" dok su rusku vojnu akciju u Ukrajini definisali kao događaj koji je promenio globalni poredak. Portparol Pentagona Džon Кirbi rekao je prošle nedelje da će se Sjedinjene Države pravovremeno konsultovati sa svojim saveznicima kako bi odlučile šta je ispravna bezbednosna strategija u Evropi "bez obzira na to kako se ovaj rat završi“, kao i da je administracija Džoa Bajdena otvorena za raspravu o tome da li je potrebno "veće stalno prisustvo“ na kontinentu.

Foto: Tanjug/AP

U utorak je ministar odbrane Lojd Ostin rekao da će se to pitanje verovatno pojaviti na samitu NATO-a u junu.

- Naš cilj je da nastavimo da uveravamo naše saveznike i partnere, posebno one koji su na istočnom krilu, a posebno naše saveznike koji se nalaze u baltičkom području - kazao je.

Na planove će uticati to što je Amerika procenila da joj je Кina, a ne Rusija, značajnija dugoročna bezbednosna briga.

Jedan visoki zvaničnik američke odbrane, koji je pod uslovom anonimnosti razgovarao o planovima Pentagona, rekao u intervjuu da će "doći do promena u prisustvu u Evropi“ kao rezultat rata u Ukrajini. Ali istočnu Evropu će takođe "ojačati" trupe drugih zemalja NATO-a koje kalkulišu šta će biti neophodno da odvrate Rusiju u narednim mesecima i godinama, rekao je ovaj zvaničnik.

- Trenutno, mislim da ćemo moći da balansiramo oba regiona, da Indo-Pacifik bude prioritet, dok povećavamo prisustvo u Evropi - kazao je.

Elbridž Кolbi, bivši zvaničnik odbrane administraciji Donalda Trampa, sa druge strane smatra da bi veće angažovanje u Evropi poremetilo američke planove u Aziji.

- Iako se Pentagon u velikoj meri oslanja na američku armiju u istočnoj Evropi i verovatno bi se oslanjao na mornaricu i vazduhoplovstvo u Pacifiku, postoji više preklapanja nego što ljudi shvataju. Na primer, 82. vazdušno-desantna divizija, koja ima hiljade vojnika raspoređenih u Poljskoj, zahteva vazdušnu podršku, kao i druge snage koje su potrebne na drugim mestima - rekao je on.

Nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Кrim 2014. godine, zvaničnici američke odbrane su razmatrali da li da trajno baziraju trupe u istočnoj Evropi. Od ideje se na kraju odustalo zbog, kako je objašnjeno, visokih troškova, ali bi nedavni događaji mogli da promene to razmišljanje, rekao je Džon Taunsend, bivši zvaničnik administracije Baraka Obame.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI