Paraliza NATO-a

Pošto ni Danska ni njeni evropski saveznici nemaju vojnu moć da spreče Sjedinjene Države da zauzmu ostrva, nemoćni su da se suprotstave sumnjivoj Trampovoj tvrdnji.

U situaciji kada vodeća članica NATO-a polaže pravo na suverenu teritoriju druge, savez je paralizovan.

Tvrdeći da je posedovanje devet desetina zakona, Tramp jednostavno proglašava da Grenland sada pripada Sjedinjenim Državama, piše The Atlantic.

Ovaj niz događaja, koji su danski zvaničnici i stručnjaci za bezbednost predložili poslednjih meseci, možda je delovao pomalo nerealno još prošlog petka.

Međutim, do vikenda — nakon svrgavanja predsednika Venecuele Nikolasa Madura i Trampovog kasnijeg insistiranja da Sjedinjene Države sada "vode" Venecuelom — izgledao je mnogo manje verovatan.

Eskalacija strahova

Mesecima su Danci sa zabrinutošću razmatrali drske najave Trampove administracije o aneksiji Grenlanda, bilo silom, prinudom ili pokušajem da pridobije lokalno stanovništvo od oko 56.000 ljudi obećanjem udela u budućim radnim mestima u rudarstvu.

Sada ti strahovi eskaliraju.

Ubrzo nakon što su američke snage zarobile Madura, Kejti Miler, bivša zvaničnica Bele kuće i supruga višeg Trampovog savetnika Stivena Milera, objavila je mapu Grenlanda prekrivenu američkom zastavom na X sa natpisom "USKORO".

Danski zvaničnici, kako piše The Atlantic, bili su besni, ali i duboko uznemireni. Sledećeg jutra, Tramp je ponovo potvrdio svoje namere u intervjuu za The Atlantic. "Potreban nam je Grenland, apsolutno", rekao je.

Premijerka Danske: Treba ga shvatiti ozbiljno

Godinama su evropski lideri umanjivali Trampove ekspanzionističke izjave i pokušavali da ih ignorišu. Ali nakon događaja u Venecueli, to se promenilo.

Danska premijerka Mete Frederiksen rekla je da se Trampove pretnje više ne mogu shvatati olako.

- Nažalost, mislim da američkog predsednika treba shvatiti ozbiljno kada kaže da želi Grenland - rekla je za danski javni emiter DR.

Dok su američki zvaničnici i Trampovi saveznici umanjivali mogućnost vojne akcije, sam Tramp nikada nije isključio upotrebu sile.

Stiven Miler je za CNN rekao da vojna akcija ne bi bila neophodna jer "niko neće ratovati sa SAD zbog Grenlanda", dodajući da bi teritorija "trebalo da pripada SAD". Ali ako bi američke snage ušle na Grenland, NATO bi se u tom trenutku efikasno raspao, prema evropskim zvaničnicima.

- Ako SAD napadnu drugu članicu NATO-a, sve staje - rekla je Frederiksen. Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful podsetio je da Grenland potpada pod Član 5 NATO-a, koji kaže da je napad na jednu članicu napad na sve.

- Grenland je deo Kraljevine Danske. A pošto je Danska članica NATO-a, Grenland takođe u principu potpada pod kolektivnu odbranu - rekao je.

Ali jedan evropski zvaničnik je bio otvoreniji: - Nećemo moći da branimo Grenland. Šalite se.

Podrška za Trampa na Grenlandu postoji, ali je ograničena

Zagovornici Trampovih ambicija su oduševljeni američkom operacijom u Venecueli. Jergen Boasen, najistaknutiji Trampov pristalica na Grenlandu, rekao je za Atlantik da

Trampovo interesovanje vidi kao "veliku priliku i novi početak" za ostrvo. Boasen, poznat po kačketima i majicama sa Trampovim likom, tvrdi da Grenlanđani žele nezavisnost od Danske i od "danskih elita" koje, kako kaže, ne govore lokalni jezik niti razumeju kulturu.

Međutim, ankete ne pokazuju široku podršku zameni danske zastave američkom. Boasen tvrdi da se mnogi plaše da javno govore zbog mogućih profesionalnih i političkih posledica. Takođe je rekao da su danske vlasti ugasile njegovu Fejsbuk stranicu, što, prema Atlantiku, nije moglo biti potvrđeno jer je stranica i dalje dostupna. "Tramp je čuo da ljudi pate. On je naš spasilac u ovom trenutku", rekao je Boasen.

Evropski lideri su oštro reagovali. Britanski premijer Kir Starmer je za Skaj njuz rekao da "budućnost Grenlanda mogu da odluče samo Grenland i Kraljevina Danska". Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro je rekao da "Grenland nije ni na prodaju niti na otimanje".

Pritisak zbog Ukrajine i strah od američke odmazde

Rufus Giford, bivši ambasador SAD u Danskoj, rekao je za "The Atlantic" da su Danci zbunjeni oko Trampovih stvarnih namera. Prema njegovoj proceni, najverovatnije je da Tramp koristi američke bezbednosne garancije Ukrajini kao polugu za pritisak na evropske zemlje, uključujući Dansku, da prihvate američke planove za Grenland. Bivši visoki američki zvaničnik u Evropi rekao je da su se lideri NATO-a dugo uzdržavali od otvorenog protivljenja Trampovim teritorijalnim ambicijama iz straha da bi Tramp mogao da uzvrati smanjenjem podrške Ukrajini, uključujući razmenu obaveštajnih podataka i isporuku oružja.

Panika je, prema istim izvorima, počela pre godinu dana, kada je Donald Tramp Mlađi posetio Nuuk. Poseta je imala gotovo karnevalsku atmosferu, ali su mnogi Grenlanđani dolazak videli kao izraz kolonijalnog mentaliteta. Iako su se kasnije pojavile glasine da Tramp Mlađi deli novac beskućnicima, to nije bilo istina, iako im je, prema Boasenovim rečima, kupio ručak.

Nakon toga, činilo se da je Tramp odustao od ideje, ali situacija je ponovo eskalirala u decembru, kada je imenovao guvernera Luizijane Džefa Lendrija za specijalnog izaslanika za Grenland, a svog saveznika Toma Densa za vođu komisije za istraživanje Arktika.

"Diplomatija topovnjača za 21. vek"

Operacija u Venecueli, zaključuje "The Atlantic", pokazala je da je Tramp spreman da potkrepi svoje zahteve vojnom silom. Ljudi bliski predsedniku kažu da je oduševljen uspehom intervencija u Iranu, Nigeriji i Venecueli i da neće oklevati da ponovo pribegne sili ili barem pretnji silom. "Neka se muče", rekao je jedan Trampov saveznik za "The Atlantic".

- Možda ćemo je uzeti, možda nećemo. Ali posle onoga što se dogodilo u Karakasu, da li zaista želite da proverite da li blefiramo.

 Zapadne diplomate i bezbednosni zvaničnici su se obratili "The Atlantic"-u kako bi upozorili da bi vojno zauzimanje teritorije saveznika imalo ozbiljne posledice po transatlantske odnose. Danski poslanici kažu da je cela ideja apsurdna jer bi Sjedinjene Države mogle da postignu sve svoje bezbednosne ciljeve saradnjom sa Danskom, saveznikom koji je takođe omogućio američko vojno prisustvo na ostrvu tokom Hladnog rata.

"Malo američkih vojnika bi preživelo nedelju dana ovde"

- Ako Amerikanci žele novu bazu, samo recite gde - rekao je jedan danski poslanik.

- Ako žele radar, mogu ga postaviti. 

Na kraju, danski zvaničnici se takođe sećaju Trampovog podsmeha da je Danska "pojačala bezbednost dodavanjem još jedne pseće zaprege".

Ova elitna jedinica, poznata kao Sirijus patrola, decenijama patrolira surovim arktičkim uslovima i, kako kažu Danci, obavlja posao koji bi malo vojski na svetu moglo da obavi. "Veoma malo američkih vojnika", rekao je jedan danski poslanik, "bi preživelo nedelju dana tamo".