Jedan zvaničnik Pentagona navodno je pomenuo „avinjonsko papstvo“, što je široko protumačeno kao direktna pretnja administracije Donalda Trampa Vatikanu i papi Lavu XIV, koji je bio kritičan prema američkom predsedniku i ratu sa Iranom.

U sredu je potpredsednik Džej Di Vens rekao da će ispitati izveštaje prema kojima su visoki zvaničnici Pentagona održali predavanje ambasadoru Vatikana, nakon čega je otkazana planirana poseta pape Lava XIV.

Vens je, govoreći u Mađarskoj, upitan o navodima koje je prvi objavio „Fri Pres“, prema kojima je kardinal Kristof Pjer u januaru obavešten da Vatikan i Katolička crkva treba da podrže vojne taktike Trampove administracije.

Portparol Ministarstva odbrane rekao je za „Njuzvik“ da je karakterizacija sastanka u tekstu „Fri Presa“ „veoma preuveličana i iskrivljena“.

Pominjanje avinjonskog papstva možda je nepoznato široj javnosti, ali bi lideri Rimokatoličke crkve to odmah razumeli kao prikrivenu poruku da bi tenzije između Svete stolice i Bele kuće mogle da dostignu tačku pucanja.

„Njuzvik“ je kontaktirao Vatikan imejlom u četvrtak ujutru.

Šta je avinjonsko papstvo?

Između 1309. i 1377. sedam papa boravilo je u Avinjonu, na jugu Francuske, umesto u Rimu.

Premještaj je snažno podržao francuski kralj Filip IV, koji se ranije sukobio sa papom Bonifacijem VIII, poglavarom Rimokatoličke crkve od 1294. do 1303, oko prava da oporezuje sveštenstvo bez papinog odobrenja. To je bilo protivno kanonskom pravu.

Sukobi su se nastavili godinama, dovodeći u pitanje autoritet pape i kralja, sve do Bonifacijeve smrti. Posle kratkog pontifikata Benedikta XI 1304. godine, izabran je francuski papa Klement V, zahvaljujući političkim manevrima Filipa IV.

On je prve godine pontifikata proveo poništavajući Bonifacijevo nasleđe kako bi udovoljio francuskom monarhu, a 1309. izabrao je Avinjon kao svoju rezidenciju da bi izbegao političke nemire u Italiji. Taj potez je trebalo da bude privremen, ali je trajao 68 godina.

Kraj avinjonskog papstva doveo je do takozvanog Velikog zapadnog raskola 1378, kada su nakon smrti Grgura XI, francuskog pape koji je odlučio da se vrati u Rim, „antipape“ preuzele upražnjeno sedište u Avinjonu. Raskol je okončan tek 1417.

Zašto se pominje ovo poglavlje srednjovekovne istorije?

„Fri Pres“ je nedavno izvestio o zatvorenom sastanku u Pentagonu u januaru, tokom kog je visoki Trampov zvaničnik pomenuo avinjonsko papstvo u razgovoru sa vatikanskim predstavnicima, nakon što je diskusija postala napeta.

U izveštaju Matije Ferarezija navodi se da je sastanak bio kulminacija višemesečnih tenzija između Donalda Trampa i pape Lava XIV.

Zamenik sekretara za ratnu politiku Elbridž Kolbi navodno je pozvao kardinala Kristofa Pjera, tadašnjeg ambasadora pape Lava XIV u SAD, u Pentagon nakon papinog januarskog obraćanja o stanju sveta, koje je protumačeno kao kritika Trampove administracije.

Posebno je razljutila zvaničnike rečenica da „diplomatiju koja promoviše dijalog i traži konsenzus među svim stranama zamenjuje diplomatija zasnovana na sili“.

Prema Ferareziju i vatikanskom ekspertu Kristoferu Hejlu, ta izjava je shvaćena kao kritika Trampove „Donro doktrine“, njegove verzije Monroove doktrine koja podržava dominaciju SAD na zapadnoj hemisferi uz vojnu silu.

Kako je razgovor postajao sve napetiji, Kolbi je navodno govorio kardinalu Pjeru o vojnoj moći SAD i poručio da Katolička crkva mora da izabere stranu, pominjući i avinjonsko papstvo.

Sve informacije o sastanku Ferarezi je dobio od vatikanskih i američkih zvaničnika koji su bili upoznati sa događajem.

Šta bi takva referenca mogla da znači?

Nema sumnje da je pominjanje avinjonskog papstva trebalo da izazove nelagodu u Vatikanu zbog suprotstavljanja Trampovoj administraciji.

Neki smatraju da to može značiti nameru da se izazove novi raskol, dok drugi misle da bi moglo ukazivati na spremnost za upotrebu vojne sile protiv Svete stolice. Ferarezi, međutim, kaže da je tumačenje kao vojne pretnje „apsurdno“.

Majk Jang, autor biltena o građanskoj odgovornosti, naveo je da je referenca na avinjonsko papstvo „implicitni model onoga što se dešava verskim institucijama koje se suprotstave državnoj moći“.

U objavi na mreži Iks napisao je: „To nije lapsus. To je pažljivo odabrana istorijska referenca upotrebljena pred papinim glavnim diplomatom. Poruka nije bila suptilna.“

Ministarstvo odbrane umanjilo je značaj izveštaja o sastanku. „Sastanak između Pentagona i Vatikana bio je poštovan i razuman razgovor. Imamo najveće poštovanje i pozdravljamo nastavak dijaloga sa Svetom stolicom“, rekao je portparol za „Njuzvik“.

Govoreći u Mađarskoj, Džej Di Vens je rekao: „Mislim da je uvek loša ideja komentarisati nepotvrđene i neproverene priče, tako da to neću činiti.“

Kako je reagovala Sveta stolica?

Tenzije između Svete stolice i Trampove administracije nastavile su se od januara, a papa Lav XIV je više puta držao antiratne govore koji su protumačeni kao kritika američkog predsednika.

Prema Ferareziju, sastanak je doveo do toga da papa odbije posetu SAD povodom 250. godišnjice države. Vatikan je navodno razmatrao ideju, ali je poseta odložena na neodređeno vreme zbog neslaganja u spoljnoj politici.

Papa će 4. jula posetiti italijansko ostrvo Lampeduzu, prvu tačku dolaska mnogih severnoafričkih migranata koji pokušavaju da stignu u Evropsku uniju.