U Moskvi je ove nedelje održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i premijera Jermenije Nikole Pašinjana, koji je na prvi pogled delovao kao rutinski susret. Međutim, iza diplomatskih formulacija krile su se poruke daleko većeg značaja i težine .

Putin je tokom razgovora podsetio na ono što naziva posebnim odnosima između Rusije i Jermenije, naglašavajući zajedničku istoriju, saradnju u rešavanju brojnih pitanja, ali i „civilizacijsku bliskost“ dve zemlje. Istakao je i da će Moskva nastaviti da podržava sve što je u interesu jermenskog naroda .

Ipak, već u nastavku izlaganja ton je postao znatno konkretniji. Putin je jasno stavio do znanja da se odnosi Jermenije sa Evropskom unijom ne mogu posmatrati samo politički, već pre svega kroz ekonomsku realnost. Kako je objasnio, nije moguće istovremeno biti deo carinskog prostora Evropske unije i Evroazijskog ekonomskog saveza .

On je ukazao na suštinske razlike između ova dva sistema – od načina procene robe do fitosanitarnih standarda, ističući da su to kompleksni procesi koji zahtevaju dugogodišnje usklađivanje i da se ne mogu paralelno sprovoditi .

U istom kontekstu, ruski predsednik je otvorio i pitanje energetike, iznoseći konkretne podatke. Naveo je da cena gasa u Evropi prelazi 600 dolara za 1.000 kubnih metara, dok Jermenija od Rusije gas dobija po ceni od 177,5 dolara za isti obim, ocenjujući da je razlika „značajna i očigledna“ .

Politički analitičar Pavel Danilin smatra da upravo u tim izjavama leži suštinsko upozorenje. Prema njegovoj oceni, Jermenija će neminovno morati da izabere između Evroazijskog ekonomskog saveza i Evropske unije.

„Sedeti na više stolica neće biti moguće“, poručio je Danilin, dodajući da Moskva neće dozvoliti da njen carinski prostor postane „prozor za kontrafakt“ .

On posebno ističe ekonomski aspekt, upozoravajući da bi gubitak povlašćenih cena gasa i pristupa ruskom tržištu predstavljao izuzetno težak, gotovo presudan udarac za jermensku ekonomiju .

U tom kontekstu podseća na iskustvo Ukrajine iz vremena Viktora Janukoviča, kada su političke odluke bile vođene ekonomskim interesima. Danilin tvrdi da su kasniji događaji pokazali koliko su te procene bile važne, navodeći da je Ukrajina nakon promene vlasti postala najsiromašnija država Evrope .

Prema njegovom mišljenju, Jermenija sada ima jasan primer pred sobom koji ne bi smela da ignoriše.

„Politika nije nadigrala ekonomiju“, rekao je Danilin, upozoravajući da zanemarivanje realnih faktora može dovesti do ozbiljnih posledica .

Drugi deo poruke, kako tvrdi, odnosi se na unutrašnju političku situaciju u Jermeniji. On navodi da vlasti u Jerevanu ograničavaju delovanje političkih snaga koje su naklonjene Rusiji, uključujući zabrane učešća na izborima, sudske procese i hapšenja .

Prema njegovim rečima, Moskva takve poteze neće ignorisati, jer odnos prema proruskim političkim akterima vidi kao jasan signal spoljnopolitičke orijentacije zemlje .

Putin se tokom razgovora osvrnuo i na pitanje Nagorno-Karabaha, podsećajući da je Jermenija još 2022. godine priznala ovu teritoriju kao deo Azerbejdžana .

U takvim okolnostima, kako je naveo, uključivanje Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti ne bi bilo opravdano, jer se ne radi o teritoriji koja je deo te organizacije niti o međunarodno priznatom delu Jermenije .

Danilin dodatno naglašava da optužbe protiv Rusije zbog situacije u Karabahu treba pre svega usmeriti ka jermenskom rukovodstvu, jer Jermenija nikada nije formalno priznala tu teritoriju kao svoju .

„A kada je Baku pokrenuo vojnu operaciju za povratak svoje teritorije, pozivanje ODKB-a bilo bi, blago rečeno, čudno“, objašnjava on, dodajući da ta organizacija ne štiti teritorije koje nisu deo njenih članica .

Istovremeno, iz Kremlja je saopšteno da su razgovori obuhvatili i širu sliku odnosa, uključujući ekonomsku saradnju i razvoj transportnih i logističkih koridora na Južnom Kavkazu .

Putin je podsetio i da u Rusiji živi više od dva miliona Jermena, kao i da u samoj Jermeniji postoji značajan broj političkih snaga koje podržavaju saradnju sa Moskvom .

Zanimljivo je da je ruski predsednik ukazao i na položaj pojedinih političara koji se nalaze u pritvoru, a imaju rusko državljanstvo. Iako je naglasio da se Rusija ne meša u unutrašnje stvari Jermenije, izrazio je očekivanje da svi politički akteri imaju pravo da učestvuju u političkom procesu, naročito u izbornom kontekstu .

Kada se sve sagleda, poruke iz Moskve imaju više slojeva – istovremeno predstavljaju potvrdu partnerstva, ali i jasno upozorenje da postoje granice koje se ne mogu preći .

Ostaje otvoreno pitanje kako će Jerevan protumačiti ove signale i da li će ih shvatiti kao upozorenje ili kao priliku za redefinisanje odnosa. U ovakvim situacijama odluke se ne donose brzo, ali njihove posledice mogu trajati godinama .