Piše: Nina Stojanović, Srpski ugao

Među pogođenima su Rusija, Iran, Avganistan, Irak, Brazil, Somalija, ali i većina balkanskih država i entiteta – Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Crna Gora i takozvano Kosovo. Mera stupa na snagu 21. januara i važi do daljnjeg. Iza navodnog cilja sprečavanja „javnog tereta“ krije se dublja poruka. Trampova administracija raskida sa starim globalističkim obrascima, prekida podršku režimima i tvorevinama blisko vezanim za Bajdena i demokrate, te šalje signal da traži partnere koji dele viziju suvereniteta i otpora globalističkim agendama.

Prema izveštaju „Foks njuza“, odluka je deo šireg napora administracije Donalda Trampa da se suprotstavi migrantskim tokovima koji bi mogli postati „javni teret“ za američko društvo. Ministarstvo spoljnih poslova SAD navelo je da je fokus na imigrantskim vizama, koje omogućavaju trajno naseljavanje, čime se ciljaju oni koji žele da se integrišu u američki sistem na duži rok. Politika dolazi u kontekstu Trampovog drugog mandata, uz insistiranje na paroli „Amerika na prvom mestu“ i strožim kontrolama.

Iza ove mere, međutim, nazire se i geopolitički sloj. Mnoge od pogođenih zemalja, posebno na Balkanu, imaju vlasti koje su se proteklih godina snažno oslanjale na globalističke strukture i na administraciju Džoa Bajdena.

Ukoliko posmatramo Balkan, Severna Makedonija i Albanija duboko su integrisane u NATO i EU okvire i agendu, koje autori takve politike vide kao prostor snažnog uticaja globalističkih elita. Bosna i Hercegovina, sa komplikovanim ustavnim aranžmanom, često služi kao poligon za eksperimente zapadnih intervencionista. Crna Gora je godinama vodila politiku usklađivanja sa potezima Bajdenove administracije, posebno u vezi sa sankcijama prema Rusiji i podrškom Ukrajini. Takozvano Kosovo – tvorevina nastala posle NATO bombardovanja 1999. godine  u ovom narativu postaje simbol „duboke države“ i demokratskih intervencija. Pogođene tvorevine su prema toj oceni, godinama računale na podršku Demokratske stranke, uključujući finansijsku pomoć, vojnu saradnju i diplomatsko priznanje, što ih je učinilo zavisnim od sistema koji Tramp vidi kao pretnju američkim interesima.

Trampova administracija, kako se poručuje, pokazuje spremnost na jasne promene: umesto oslanjanja na stare saveznike „duboke države“, traže se partneri koji insistiraju na suverenitetu, ekonomskoj samostalnosti i otporu globalističkim agendama.

U tom ključu, „tvorevine“ poput Kosova, koje se opisuju kao blisko povezane sa demokratama i figurama poput Hilari Klinton i Džordža Soroša, ne mogu biti deo novog saveza. Trampova ideja, navodi se, usmerena je ka bilateralnim sporazumima sa državama koje prioritet daju nacionalnim interesima – posebno onima koje se suprotstavljaju pritiscima EU birokratije ili širenju NATO-a. U tom kontekstu, mera bi mogla da otvori prostor za jačanje odnosa sa zemljama poput Mađarske ili Srbije, koje su u poslednjim godinama pokazivale otpor prema globalističkim pritiscima. Cilj je stvaranje mreže partnera koji neće biti „javni teret“, već aktivni saradnici u suzbijanju migrantskih kriza i ekonomskog iscrpljivanja.

Odluka se ne predstavlja samo kao administrativna mera, već i kao geopolitički manifest. Zamrzavanjem viza, Tramp šalje poruku da Amerika više neće finansirati niti podržavati režime koji su se „prodali globalistima“. To bi moglo da dovede do preispitivanja saveza na Balkanu, gde bi zemlje bile naterane da biraju između stare zavisnosti od Bajdenovog nasleđa i novog, pragmatičnijeg pristupa. Posledice bi se mogle osetiti i kroz migrantske tokove i u diplomatskim krugovima, gde bi ova mera mogla da podstakne promene u pogođenim sredinama.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ova Trampova odluka predstavlja dugoočekivani udarac globalističkoj hidri koja je decenijama gušila Srbiju, posebno kroz podršku lažnoj državi Kosovo. Dok je Bajdenova era donosila haos, Trampov potez se tumači kao šansa za suvereniji kurs. Srpski Ugao podržava ovu meru kao korak ka pravdi – vreme je da se raskine sa „dubokom državom“ i gradi svet u kome nacije, a ne elite, odlučuju o svojoj sudbini.