NATO U VELIKOM PROBLEMU, STIGLO UPOZORENJE: Niste u stanju, pripremite se za BOJNO POLJE

Majk Atli, viceadmiral Kraljevske mornarice Velike Britanije i komandant Savezničke pomorske komande, upozorio je da zapadne oružane snage moraju biti spremne za izuzetno složeno bojno polje koje obuhvata sve – od sajber prostora do klasičnih vojnih pretnji.

Iako NATO, prema njegovim rečima, raspolaže nadmoćnijim kapacitetima u odnosu na Rusiju, to ne znači da alijansa ima dovoljnu izdržljivost za dugotrajne, neprekidne sukobe.

„Imamo li otpornost kakvu bismo želeli? Mislim da su poruke iz poslednjih deset meseci pokazale da je odgovor – ne“, rekao je Atli u intervjuu za Blumberg, dodajući da su države članice u velikoj meri prepoznale problem i spremne da ulažu u jačanje tih sposobnosti.

Evropa se priprema za mogući sukob sa Rusijom

Upozorenja o potrebi ozbiljnijih priprema dolaze i od drugih visokih evropskih bezbednosnih zvaničnika, u trenutku kada Moskva intenzivira hibridne napade širom Evrope. Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je prošle nedelje da bi Rusija „u roku od pet godina mogla biti spremna da upotrebi vojnu silu protiv NATO-a“, naglasivši da alijansa mora biti spremna na razmere sukoba kakve su trpele prethodne generacije.

Slične poruke stigle su i iz Londona, gde su novi čelnici britanskih obaveštajnih službi i oružanih snaga upozorili da Evropa sve više deluje u „sivoj zoni između mira i rata“. Šef MI6 Blez Metreveli ocenio je da se kontinent već nalazi u tom prostoru, dok je načelnik Generalštaba odbrane Ričard Najton poručio da veći broj Britanaca mora biti spreman da brani svoju zemlju.

Dodatnu zabrinutost izazvao je i pritisak američkog predsednika Donalda Trampa da se ubrzaju mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine, što je otvorilo pitanje mogućeg povlačenja američke pažnje i resursa iz Evrope. Ipak, evropski lideri se nadaju da će ključne odredbe Zakona o nacionalnoj odbrani, koji je dobio podršku Kongresa, otežati povlačenje američkih trupa i ključnih sistema naoružanja iz regiona.

Čak i u slučaju postizanja prekida vatre, zapadni bezbednosni zvaničnici procenjuju da će Vladimir Putin nastaviti sa vojnim pritiskom u Ukrajini, ali i sa sprovođenjem hibridnih napada na drugim frontovima.

Iako su se gotovo sve članice NATO-a, izuzev Španije, obavezale da do 2035. godine izdvajaju najmanje 3,5 odsto BDP-a za osnovne odbrambene potrebe, uz dodatnih 1,5 odsto za povezane oblasti, realizacija tih ulaganja odvija se sporije nego što je planirano. Velika Britanija, gde je Atli započeo vojnu karijeru još 1988. godine, odložila je predstavljanje sopstvene strategije odbrambenih investicija za narednu godinu.

Atli, međutim, ističe da će NATO vremenom uskladiti ulaganja sa širinom bezbednosnih izazova.

„Realista sam – novac je ograničen, a saveznici se suočavaju sa brojnim konkurentnim prioritetima u načinu na koji troše sredstva poreskih obveznika“, rekao je on, dodajući da odbrana ne može imati neograničen budžet, već da je ključno pravilno postavljanje prioriteta.

Rusija testira pomorske granice NATO-a

Rusija, u međuvremenu, nastavlja da ispituje granice NATO-a na moru, šaljući ratne brodove u britanske vode i predstavljajući nove podmornice sposobne da nose torpedne dronove „Posejdon“. Predsednik Vladimir Putin tvrdi da je nuklearno oružje tokom nedavnih testova uspešno izbeglo presretanje.

Kao odgovor, NATO je početkom godine pokrenuo operaciju „Baltička straža“, sa ciljem jačanja prisustva i bolje zaštite ključne podvodne infrastrukture. Operacija uključuje integraciju fregata, aviona za pomorsko izviđanje i bespilotnih pomorskih sistema, uz korišćenje naprednih tehnologija za otkrivanje sumnjivih aktivnosti.

Iako ovakva „igra mačke i miša“ između ruskih i NATO snaga podseća na period Hladnog rata, Atli upozorava da je današnje okruženje znatno složenije zbog globalne međuzavisnosti. Ranjive tačke, kako kaže, više nisu samo vojni ciljevi, već i tehnologija, lanci snabdevanja i intelektualna svojina, dok saradnja Rusije sa Kinom, Iranom i Severnom Korejom dodatno komplikuje bezbednosnu sliku.

„Ovaj izazov će postajati sve složeniji i uporniji – i neće nestati“, poručio je Atli, naglašavajući da se radi o potpuno drugačijem bojnom prostoru.

Nova pomorska strategija NATO-a

NATO je ove godine predstavio novu pomorsku strategiju, kojom se definiše jačanje otpornosti alijanse kroz industrijsku saradnju i obezbeđivanje kapaciteta za proizvodnju municije i zaliha. Prethodna strategija iz 2011. godine, fokusirana pre svega na borbu protiv terorizma, brzo je postala prevaziđena nakon ruske aneksije Krima.

U novom dokumentu Rusija i terorizam su označeni kao dve ključne pretnje, uz poseban akcenat na transatlantske bezbednosne rizike koje predstavljaju takozvana „flota u senci“ i ruski nadzor nad evropskom podvodnom infrastrukturom. Kina je takođe označena kao faktor koji predstavlja „sistemski izazov“, zbog brzog razvoja svojih pomorskih kapaciteta, šireg vojnog jačanja i rastućeg prisustva na Arktiku.

Produbljivanje strateškog partnerstva Pekinga i Moskve dodatno zabrinjava NATO, koji Kinu vidi kao ključnog omogućavača ruskog rata u Ukrajini.

Uprkos rezervama kada je reč o trenutnoj spremnosti za dugotrajan sukob, Atli zaključuje da alijansa ide u dobrom pravcu.

„Da li mislim da se krećemo u pravom smeru? Apsolutno. Jer – krećemo se“, poručio je.

(Bloomberg)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI