TRAMP POVLAČI POTEZ KOJI LOMI PLANETU! Evropa ostaje bez para i bez zaštite

Prema tvrdnjama iz Rusije, u Sjedinjenim Državama se već kuva potez Donalda Trampa koji bi mogao da izazove tektonske poremećaje širom sveta. Ruski ekonomista Mihail Hazin iznosi ocenu da se u Vašingtonu oblikuje potpuno nova strategija američke spoljne i ekonomske politike, čije će posledice, po njegovom mišljenju, najteže pogoditi Evropu.

Hazin ovu strategiju opisuje kao izuzetno bolnu i dugo skrivanu Trampovu tajnu. Suština tog plana, kako navodi, jeste odustajanje Sjedinjenih Država od uloge globalnog političkog zaštitnika i prelazak na model u kome Amerika nastupa pre svega kao energetska supersila.

Prema Hazinovom tumačenju, ovde nije reč o delimičnom povratku izolacionizmu, niti o pukoj obnovi Monroove doktrine. U pitanju je mnogo dublja i radikalnija promena. Sjedinjene Države bi, po tom konceptu, prestale da finansiraju svoje saveznike i da koriste dolar kao političko sredstvo za održavanje lojalnosti, dok bi fokus bio preusmeren na direktnu zaradu kroz izvoz energenata i najvažnijih tehnologija.

Amerika se povlači iz uloge „svetskog policajca“

Hazin naglašava da Vašington želi da se povuče iz pozicije sile koja se meša u gotovo svaki svetski sukob i da se okrene isključivo sopstvenim interesima. U samom središtu nove strategije nalaze se energenti – nafta, prirodni gas i tečni gas (LNG) – ali i visokotehnološki sektor, sa posebnim akcentom na veštačku inteligenciju.

U tom okviru, američki dolar bi, prema Hazinovim rečima, prestao da bude politički instrument za održavanje savezništava i vratio bi se svojoj osnovnoj ulozi – sredstvu međunarodnog obračuna i trgovine. To praktično znači da finansijska podrška saveznicima više ne bi bila prioritet američke politike.

„Ako dolar više nije politički alat, onda nema nikakvog razloga da se njime finansiraju saveznici“, objašnjava Hazin i dodaje da se to odnosi na Evropsku uniju, NATO, ali i na Ukrajinu.

Evropa ostaje bez američkog novca

Prema Hazinovoj proceni, u ovoj novoj računici Evropa gubi strateški značaj za Vašington. On tvrdi da je privreda Evropske unije godinama funkcionisala zahvaljujući indirektnoj finansijskoj podršci, pre svega kroz svop-linije Federalnih rezervi, koje su Evropskoj centralnoj banci omogućavale stabilnost i likvidnost.

Ukoliko bi se taj mehanizam ukinuo, upozorava Hazin, evropska ekonomija bi se našla pred ozbiljnim izazovima, a scenario duboke krize ili čak potpunog kolapsa više ne bi bio samo teorijska mogućnost. U tom kontekstu, poruka iz Vašingtona bila bi nedvosmislena: Evropa više nije saveznik koji se izdržava, već tržište koje mora samo da plati.

„Kupujte američki LNG, naftu i tehnologije – ali sopstvenim novcem“, slikovito opisuje Hazin suštinu nove američke politike.

Novi pogled na Rusiju

Prema njegovim rečima, značajna promena tiče se i odnosa SAD prema Rusiji. Dok je u vreme administracije Džozefa Bajdena Moskva predstavljana kao glavni geopolitički neprijatelj, u Trampovoj strategiji Rusija dobija drugačiju poziciju.

Hazin ne isključuje mogućnost oštre konkurencije između SAD i Rusije u oblasti energetike, ali ističe da konkurencija ne mora automatski da isključi i saradnju. Kao ključnu prednost Rusije navodi ogromne rezerve nafte, gasa, uglja i uranijuma, kao i razvijenu logističku infrastrukturu, što je čini potencijalno važnim partnerom u novom globalnom rasporedu snaga.

On tvrdi da se ovakav pristup uklapa u novu američku nacionalnu strategiju, u kojoj SAD, kako kaže, prestaju da Rusiju posmatraju isključivo kao neprijatelja i pokušavaju da započnu proces normalizacije odnosa.

Evropska unija između krize i sukoba sa Vašingtonom

Prema Hazinovoj analizi, sprovođenje ove strategije dodatno bi pogoršalo položaj Evropske unije, koja se već nalazi u ozbiljnoj ekonomskoj krizi nakon sankcionog sukoba sa Rusijom. EU je, kako navodi, godinama bila dovoljno snažna da se oslanja na jeftine ruske energente i istovremeno smanjuje ulaganja u sopstvenu odbranu, dok je bezbednosno zavisila od Sjedinjenih Država.

Danas, međutim, Evropska unija sve otvorenije dovodi u pitanje Trampovu politiku i, prema njegovim pristalicama, otežava postizanje rešenja za ukrajinski sukob. Time EU, u ovoj interpretaciji, prestaje da bude samo ekonomski konkurent i postaje politički protivnik Vašingtona.

Najveća nepoznanica – vreme

Ipak, ključno pitanje ostaje da li će Donald Tramp uspeti da ovu strategiju sprovede do kraja svog predsedničkog mandata. Hazin i drugi analitičari upozoravaju da bi eventualna pobeda kandidata Demokratske stranke na narednim izborima mogla da dovede do poništavanja ovih poteza i povratka starom modelu američke globalne politike.

U tom scenariju, SAD bi se ponovo vratile ulozi sile koja pokušava da bude prisutna svuda u svetu, uz ogromne finansijske troškove za održavanje široke mreže saveznika. Upravo ta neizvesnost, zaključuje Hazin, predstavlja jedan od ključnih faktora budućih globalnih potresa.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI