NEMA STALNIH PRIJATELJA, SAMO STALNIH INTERESA Interesi jedne sile iz 18. i 19. veka i dan danas kroje sudbinu Balkana

Bečki kongres (Concert of Europe)

Sistem ravnoteže sila uspostavljen je nakon Napoleonskih ratova. To je bio diplomatski i politički sistem uspostavljen posle Bečkog kongresa 1815.  Cilj je bio da:

• nijedna evropska sila ne postane dominantna
• spreče se veliki ratovi
• održava stabilnost u Evropi

"Evropski kongres" činile su: Velika Britanija, Rusko Carstvo, Austrijsko Carstvo, Pruska i Francuska (posle 1818. kada je ponovo uključena).

Na prostoru Balkana Velika Britanija i Rusija bile su glavni rivali zato što su imale suprotne interese oko kontrole mora, trgovačkih puteva i političkog uticaja, a Balkan je bio jedno od ključnih poprišta tog sukoba.

Rusija je želela da se širi prema jugu, i izađe na topla mora kako bi postala globalna sila, dok je Velika Britanija to htela da spreči.

Zašto Velika Britanija i Rusija postaju rivali?

Glavni uzrok sukoba Rusije i Velike Britanije bio je sukob oko trgovačkih puteva prema Indiji.

Britansko carstvo je Indiju smatralo “krunskim draguljem”, dok se Rusija  širila prema Kavkazu, Centralnoj Aziji i Crnom moru. Zbog toga, Britanija je strahovala da će se Rusija jednog dana spustiti ka Persiji, doći do Indijskog okeana, i ugroziti britansku kontrolu nad Azijom. Ovaj sukob, naročito vođen oko Avganistana, nazivao se još i "Velika igra", a vodio se kako oružano, tako i diplomatski, i upotrebom špijuna i obaveštajnih radova.

Zašto baš Balkan?

Rusija je oduvek želela izlaz na Sredozemno more. Da bi postala prava pomorska sila, Rusiji su bili potrebni Bosfor i Dardaneli, moreuzi koji povezuju Crno i Sredozemno more. Takođe, preko Balkana Rusija je želela pristup toplim morima.

To bi Rusiji omogućilo da vojno i ekonomski izađe na Mediteran, što je u Lonodnu doživljavano kao direktna pretnja britanskoj pomorskoj dominaciji.

Kako je u tom periodu Balkan i ključne moreuze kontrolisalo Osmansko carstvo, Britanija je tada stala na stranu Turaka. Razmljišanje na ostrvu bilo je jasno - ako bi Rusija preuzela te oblasti, postala bi previše moćna.

Zato je Britanija podržavala Osmansko carstvo, čak i kad je bilo slabo, kako bi blokirala ruski uticaj u regionu. Britanija je više puta slala i flotu u istočno Sredozemlje i u Crno more (npr. Krimski rat 1853-1856).

Da bi osigurala uporište kao Sredozemlju Rusija se postavila kao zaštitnik pravoslavnih Slovena, Srba, Bugara, Crnogoraca i u početku Grka. Time je povećala svoj uticaj na Balkanu.

Sa druge strane, Britanija je radila na sprečavanju širena uticaja Moskve na Balkanu, jer je smatrala da bi osnaživanje balkanskih naroda dovelo do slabljenja Osmanskog carstva, i širenja ruskog uticaja do Sredozemlja.

Odbrana globalne dominacije

Britansko carstvo bilo je najjača sila tog perioda. Carstvo u kojem sunce nikada ne zalazi prostiralo se do svih krajeva planete. Prosto rečeno, Britanija je želela da po svaku cenu zadrži svoju poziciju zemlje broj 1 u svetu, i da ne dozvoli nikome da tu poziciju i ugrozi. Da bi to izvela uvek je birala slabijeg u sukobe dva naroda, i podržavala ga.

Tako je Britanija branila "ravnotežu sila" u Evropi, ali isključvo sa ciljem da ostvari sopstvenu dominaciju.

Britanska politika 19. veka bila je jednostavna - ne dozvoliti da bilo koja velika sila postane dominantna. Ukratko, Britanija je želela da ostane najjača svetska sila, i da tako uživa u bogatstvima koje je crpela iz svih krajeva sveta.

Kad je Rusija jačala - Britanija se protivila.
Kad je Francuska jačala - protivila se njoj.
Kad je Nemačka počela jačati - protivila se njoj.

Po svaku cenu Britanija je želela da spreči bilo koju drugu silu da ugrozi njenu pomorsku dominaciju, kolonijalno carstvo, trgovinu, pristup Indiji i globalne rute i luke.

 

Na Balkanu je Rusija bila ta koja je najviše pretila Britanskoj dominaciji ravnoteži.

Podrška slabijem protiv jačeg

Ako bi neka sila previše ojačala, Britanija bi se udružila s njenim protivnicima.

• protiv Francuske (18. i rani 19. vek)
• protiv Rusije (na Balkanu i u Aziji)
• protiv Nemačke (krajem 19. i početkom 20. veka)

Britanija nije birala "stalne prijatelje", već stalne interese.

Sve dok je Britanija kontrolisala more, mogla je da projektuje vojnu silu globalno, čuva kolonije, čuva trgovinu i drži rivale podalje.

Rusija je Britaniju bila opasna jer je želela izlaz na topla mora. Zbog toga je London podržavao Osmansko carstvo, koje je služilo kao tampon zona. Britanija nije volela Tursku, ali je bila korisna prepreka ruskom širenju.

Britanija je tako aktivno radila na tome da ostane najjača sila sveta, i  da spreči sve druge sile (uključujući Rusiju) da dosegnu nivo moći koji bi mogao da joj ugrozi globalnu dominaciju.

A to pokušava i danas u Ukrajini, zbog čega je upravo London taj najviše aktivno drži ukrajinsku stranu u sukobu.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI