PREMINUO DIK ČEJNI: Čovek koji je rušio Jugoslaviju i stvorio lažnu državu Kosovo

Dik Čejni, bivši potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, preminuo je u 84. godini života. Ostaće upamćen kao jedan od najmoćnijih i najkontroverznijih političara američke istorije, a posebno po svojoj ulozi u dva razorna rata protiv Iraka i u politici koja je promenila sudbinu Balkana.

Iako stara rimska izreka kaže da o pokojnicima treba govoriti samo dobro, u slučaju Dika Čejnija to je gotovo nemoguće. Najblaže rečeno, on nije bio toliko otvoreno srbomrzac kao neki njegovi rivali iz redova američkih demokrata, ali njegova politika je imala razorne posledice po srpski narod.

Od Niksonovog pripravnika do najmoćnijeg čoveka u senci

Ričard Brus „Dik“ Čejni rođen je 1941. godine, a u politiku je zakoračio 1969. kao pripravnik kod kongresmena Vilijama Stajgera. Nedugo zatim pridružio se Donaldu Ramsfeldu, tada ekonomskom savetniku predsednika Ričarda Niksona, i zajedno s njim prešao u administraciju Džeralda Forda, gde je postao šef kabineta (1975–1977).

Od 1978. do 1989. godine predstavljao je saveznu državu Vajoming u Kongresu, a zatim postao ministar odbrane u administraciji Džordža Buša Starijeg. U toj ulozi bio je odgovoran za invaziju Paname 1989, raspoređivanje američkih trupa u Saudijskoj Arabiji u okviru operacije Pustinjski štit 1990. i napad na Irak 1991. poznat kao Pustinjska oluja.

Ta kampanja donela je Vašingtonu osećaj trijumfalizma i podstakla veru da se Amerika može nekažnjeno mešati u tuđe ratove – što će kasnije imati pogubne posledice po Jugoslaviju. CNN je tada, zahvaljujući ratnoj propagandi, postao globalna sila, a američka vojska samouverena kao nikada pre.

Put ka bombardovanju Balkana

Iako je Buš Stariji pobedio u Iraku, izgubio je predsedničke izbore 1992. godine. Novi predsednik Bil Klinton optužio ga je da je „kukavica“ jer nije vojno intervenisao u Bosni i Hercegovini na strani muslimana. U to vreme, Dik Čejni je još bio ministar odbrane i pred novinarima izjavio da podržava izuzimanje BiH iz embarga UN na isporuku oružja, što bi značilo otvorenu podršku bošnjačkim snagama.

Klintonova administracija ubrzo je iskoristila zonu zabrane letenja nad BiH kako bi proširila mandat NATO-a i sprovodila vazdušne udare pod izgovorom „zaštite bezbednih zona“. To je kulminiralo 1995. godine kada je NATO bombardovao Srbe, pružajući podršku hrvatskoj vojsci i Armiji BiH u operacijama protiv Republike Srpske. Američki diplomata Ričard Holbruk taj period je cinično nazvao – „bombe za mir“.

Od Pentagona do „Haliburtona“

Nakon Bušovog poraza, Čejni je napustio politiku i postao direktor ogromne naftno-vojne korporacije Haliburton, koja je kasnije zarađivala milijarde dolara kroz ugovore sa Pentagonom – institucijom kojom je on sam nekada rukovodio.

Tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine, Čejni se nije javno oglašavao, ali je krajem 2000. izjavio da je Klinton bio „prespor“ i da je trebalo pokrenuti kopnenu invaziju na Srbiju. „Milošević je razumeo samo jezik sile“, rekao je tada Čejni – pokazavši svoj stvarni odnos prema Srbima.

Povratak na vlast i stvaranje lažne države „Kosovo“

Kada je Džordž Buš Mlađi 2000. godine pobedio na izborima, Dik Čejni postao je potpredsednik Sjedinjenih Država i zapravo „siva eminencija“ Bele kuće. Upravo on je bio ključni zagovornik invazije na Irak 2003, opravdavane lažnim tvrdnjama o oružju za masovno uništenje.

Pobeda u ratu i talas propagande omogućili su Bušu i Čejniju novi mandat 2004. godine. Zanimljivo je da su mnogi američki Srbi tada glasali za republikance, uvereni da će ih oni podržati po pitanju Kosova. Međutim, ubrzo se pokazalo suprotno – lažna država Kosovo proglašena je 17. februara 2008. godine, upravo tokom njihovog mandata.

Do tada, Čejni je već bio jedan od najomraženijih političara u Americi. Neuspeh okupacije Iraka, rast pobune i finansijska kriza 2008. potpuno su urušili njegov ugled.

Njegov lični ugled dodatno je narušen 2006. godine, kada je tokom lova slučajno upucao prijatelja Harija Vitingtona sačmaricom. Iako je Vitington preživeo, Čejni se nikada nije javno izvinio.

Političko nasleđe i kraj karijere

Čejni je podržao Donalda Trampa tokom njegove kampanje 2016. godine, u zamenu za podršku republikanske partije kandidaturi svoje ćerke Liz za Kongres. Međutim, Liz Čejni kasnije je napala Trampa, učestvujući u istrazi o „upadu na Kapitol“ 6. januara 2021. godine, dok je njen otac otvoreno podržao demokrate Kamalu Haris i Džoa Bajdena 2024.

Dik i Liz Čejni su zatim zajedno napisali knjigu “Izuzetna: Zašto svetu treba moćna Amerika”, u kojoj slave američki imperijalizam i brojne vojne intervencije – ali bez ijednog pomena NATO agresije na Jugoslaviju.

U istoriji će ostati upamćen kao čovek koji je oblikovao brutalnu američku politiku s početka 21. veka – politiku rata, lažnih optužbi i dvostrukih standarda, čije su žrtve bili i Srbi.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI