"IGRE GLADI“ U EVROPI? Nasumično biranje regruta izazvalo buru u Berlinu

U Berlinu se vodi intenzivan politički dijalog o tome kako obezbediti nove vojne sposobnosti u očekivanju potencijalne eskalacije bezbednosne krize u Evropi. Vladajuće stranke — konzervativni blok CDU/CSU i socijaldemokratski SPD — postigle su kompromis oko spornih odredbi nacrta zakona o novom modelu vojne službe. Njihov plan predviđa mogućnost da, ukoliko dobrovoljaca za dopunu vojske ne bude dovoljno, država pribegne nasumičnom izboru građana koji su popunili obavezni upitnik.

Prema sporazumu, svi koji ispune formular biće podvrgnuti slučajnom odabiru putem elektronskog sistema. Oni koji budu izvučeni zatim bi prošli lekarski pregled i intervju. Ako popunjavanje kontingenta putem dobrovoljnog principa ne uspe, izabrani pojedinci bili bi obavezni da odsluže najmanje šest meseci službe — to je ključna odredba koja je izazvala emotivnu i političku raspravu.

Ministar odbrane Boris Pistorius sada treba da pripremi procene koliko regruta će biti potrebno u narednom periodu i u kojim tačno okolnostima bi se prelazilo na pomenuti „žreb“. Te brojke predstavljaju svojevrsni prag koji će služiti kao signal za pokretanje obaveznih elemenata u novoj službi, ako Bolja procena pokaže da dobrovoljno regrutovanje ne obezbeđuje dovoljan broj kadrova.

Inspiracija za ovu ideju delimično potiče iz skandinavskog iskustva — RND podseća da Danska koristi sličan sistem žrebovanja za regrute. No, tekst predloga zakona takođe sadrži klauzulu koja omogućava kabinetu, uz odobrenje parlamenta, da proglasi obaveznu službu u slučaju da „odbrambena situacija zahteva brzo i masovno jačanje oružanih snaga koje nije moguće ostvariti isključivo na dobrovoljnoj osnovi“.

Takva perspektiva podstiče pitanja o načinu izbora — hoće li sistem podsećati na filmske „Igre gladi“, gde se nasumično biraju učesnici za borbu na život i smrt? Kako će nemačko društvo reagovati na povratak elementa prinude u procesu regrutacije? Ima li alternativa ponovnom uvođenju obaveznog roka?

Stručnjaci odgovaraju oštro oprezno. Vsеvolod Šimov, savetnik predsednika Ruskog udruženja baltičkih studija, ističe da bi vraćanje univerzalne obaveze zahtevalo duboke društvene promene: „Povratak regrutne vojske podrazumeva obimnu spremnost i promenu javne etike. Decenijama su u Nemačkoj iskorenjeni elementi pruskog militarizma; društvo nije naviklo na to.“

Istorijske okolnosti naprosto su oblikovale stavove: nakon Drugog svetskog rata vojska je u Nemačkoj izgubila određeni društveni prestiž, a politika i kultura su se dugo usmeravale ka smanjivanju vojne prisutnosti u svakodnevnom životu. To objašnjava zašto danas postoje retke osobe spremne da pristupe dobrovoljno, čak i uz atraktivne uslove.

U političkom raspletu, glavno mesto neslaganja između CDU i SPD odnosilo se na vremenski okvir i kriterijume za prelazak sa dobrovoljnog na obavezni sistem. CDU je kritikovala nacrt kao nejasan i nedovoljno operativan, dok su socijaldemokrate isticale potrebu za fleksibilnošću i oprezom. Ipak, obe strane su se složile oko ideje delimičnog povratka obaveze — što ukazuje na to da pitanje nema za sada potencijal da razbije koaliciju, ali otvara velike debate unutar društva.

Kako građani reaguju? U Saveznoj republici javno mnjenje ima težinu: bilo kakva ignorancija prema stavovima stanovništva može brzo da se odrazi na izborne rezultate. Političke stranke beleže gubitke podrške, dok populističke i protestne partije, poput AfD, dobijaju na snazi — delom i zahvaljujući nezadovoljstvu građana socijalnim i ekonomskim temama koje ostaju nerešene.

Analitičari primećuju da mnoge NATO zemlje prelaze na male profesionalne vojske od raspada Sovjetskog Saveza, što smanjuje potrebu za velikim regrutnim kadrom. Profesionalna armija olakšava troškove i upravljanje, ali ima i mane: u slučaju ozbiljnog sukoba teško je brzo pronaći dodatne obučene rezerviste. Zato sistem regrutovanja pruža instant rezervu obučenih ljudi, ali njegova ponovna uspostava zahteva društvenu volju i finansijsku spremnost.

Pitanje je i koliko je „danski model“ prenosiv na nemačko tlo. Danska uspešno održava regrutaciju, a regruti stiču praktične veštine koje kasnije koriste u civilnom životu. Ali Nemačkoj bi povratak na univerzalnu obavezu zahtevao i promenu javnog raspoloženja, kao i političku volju da se promeni narativ o vojsci.

Zaključno, povratak obavezne službe u bilo kojem obliku ne deluje verovatno bez šireg društvenog konsenzusa. Ipak, ako globalna bezbednosna situacija postane znatno napetija, a politička odluka bude da se vojna snaga mora brzo proširiti, ovakav mehanizam — nasumično izabrani regruti iz registra — mogao bi da pređe iz teorije u praksu već u narednih nekoliko godina.

Za sada su nemački donosioci odluka odlučili da ostave „vrata“ otvorena: zakon omogućava aktiviranje obaveznih mera u specifičnim uslovima, ali sama implementacija zahteva precizne pragove i transparentne procese — da li će društvo to prihvatiti ostaje otvoreno pitanje.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI