Ko to puca na Crnu Goru?
Dok državne institucije najavljuju nove projekte, tendere i planove za razvoj severa, dok se priča o mašinama koje će tabati sneg na budućem ski centru Hajla, na samoj granici sa takozvanom državom Kosovom odjekuju plotuni – i to ne od slavskog veselja. Na zemlji koja je međunarodno priznata kao crnogorska, zemlji koju čuva naša policija, danima i noćima lete projektili. Ćuti se o tome, kao da je reč o nekoj sitnici, a ne o otvorenoj pretnji bezbednosti države.
Kako Borba piše, puca se iz pravca onih koje je nekadašnja Crna Gora kao „priznala“ (a čojstvena i sojska nije i kad neće), možda baš u nadi da se nikada više neće pucati. Država koja je prva „pružila ruku“, koja je glasala, potpisivala, nudila prijateljstvo – sada dobija rafale umesto zahvalnosti. Zar je to cena priznanja? Da li je to poruka da je svaka granica samo privremena, da je svaki dogovor samo papir koji se može pocepati metkom?
Koliko je bezbedan sever naše zemlje, kada desetine projektila mogu da prelete i padnu na teritoriju Crne Gore, a da se o tome javno gotovo i ne govori? Da li ćutanje znači da će se nasilje umiriti samo od sebe, ili da se vlasti plaše da glasno izgovore istinu – da nam takozvane „komšije“ šalju poruku kroz cev oružja?
Crna Gora je pružila ruku, a dočekana je na nišanu. Ako se danas puca na Hajlu, ko garantuje da sutra neće na neku drugu tačku naše granice? Dok nadležni broje tendere i turističke projekte, građani severa broje pucnjeve. A granica, koju su međunarodni sporazumi trebali da učvrste, sada je linija straha i tišine.
Vreme je da se prestane sa ćutanjem. Granica koja se čuva samo saopštenjima i izjavama nije granica, već meta. Crna Gora nije dužna nikome da trpi metke „zahvalnosti“. Pitanje je samo – koliko dugo ćemo još da se pravimo da ne čujemo pucnje koji jasno govore: prijateljstvo se ne vraća rafalima, a tišina nije odbrana!
Bonus video:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)