NEPALSKI POTRES: Generacija Z u senci geopolitičkih igara

Oli, dugogodišnji saveznik Pekinga, vratio se iz visoke državne posete Kini kada su neredi na ulicama buknuli. Iako je neposredni bes podstaknut frustracijama zbog korupcije i nezaposlenosti, mnogi sada postavljaju pitanje da li su neredi imali za cilj i slabljenje rastuće uloge Kine u himalajskoj republici.

Nepal je kontinentalna zemlja, smeštena između dva giganta – Indije i Kine. Ali, njegova skromna veličina ne odražava i njegov značaj. Geografija daje Nepalu stratešku težinu daleko iznad njegovog stanovništva ili ekonomije. Njegov položaj na himalajskoj granici čini ga tampon državom od značajne vrednosti i za Nju Delhi i za Peking. Za Kinu, Nepal pruža kopneni pristup južnoj Aziji, nalazi se pored osetljivog regiona Sizang (Tibet) i partner je u upravljanju vodama, hidroenergiji i povezivanju. Ovi faktori objašnjavaju zašto Peking decenijama stalno ulaže u izgradnju veza s Katmanduom i zašto se tamošnja nestabilnost posmatra s nelagodom u kineskim političkim krugovima.

Istorija odnosa Katmandua i Pekinga

Nepal i Kina prvi put su uspostavili diplomatske odnose 1955. godine, utemeljujući saradnju na Pet principa mirnog suživota, istom diplomatskom okviru koji je kodifikovan u kinesko-indijskom sporazumu iz 1954. godine. Samo pet godina kasnije, Nepal je postao prva susedna zemlja koja je potpisala sporazum o granici s Kinom. Prve godine saradnje donele su konkretne rezultate, a najznačajniji je bila izgradnja autoputa Araniko šezdesetih, koji je povezao Katmandu s granicom sa Sizangom.

Širenje kineskog uticaja u Nepalu

Vremenom je Kina postepeno širila svoju ulogu u nepalskoj ekonomiji. Poslednjih decenija, Peking se pojavio kao drugi najveći trgovinski partner Nepala, posle Indije. Sporazum o tranzitu iz 2016. godine, koji je Nepalu omogućio pristup kineskim morskim lukama, bio je posebno značajan jer je smanjio zavisnost Katmandua od Indije.

Sledeće godine, Nepal se pridružio kineskoj inicijativi „Pojas i put“, signalizirajući nameru da budući razvoj učvrsti u okviru projekata povezivanja Pekinga. Godine 2019, dve zemlje podigle su odnose na nivo strateškog partnerstva.

Produbljivanje veza kulminiralo je Olijevom državnom posetom Kini u decembru 2024. Kasnije je nepalski lider prisustvovao samitu Šangajske organizacije za saradnju u Tjencinu i vojnoj paradi povodom Dana pobede u Pekingu. Međutim, samo nekoliko dana kasnije, Oli se našao pod opsadom kod kuće, dok su protesti zahvatili Katmandu i na kraju ga primorali da podnese ostavku 9. septembra – na godišnjicu smrti Mao Cedunga.

Šta Nepal traži od Kine

Da bi se razumela uloga obe zemlje, neophodno je sagledati šta Nepal traži od Kine, a šta Peking očekuje od Katmandua.

Potrebe Nepala su jasne. Lideri zemlje često navode izuzetna dostignuća Kine u smanjenju siromaštva i ekonomskoj modernizaciji kao model za oponašanje. Nepal teži koristiti kinesku tehnologiju, investicije i iskustvo kako bi transformisao sopstveno društvo. Infrastruktura je prioritet: putevi, železnice, aerodromi i dalekovodi.

Pored transporta, Nepal teži saradnji u telekomunikacijama, specijalnim ekonomskim zonama, poljoprivredi, zdravstvu, obrazovanju i turizmu. Glavni projekat je Transhimalajska višedimenzionalna mreža za povezivanje, dogovorena 2022. godine, a studija izvodljivosti očekuje se do 2026. Ako se realizuje, Nepal bi mogao biti čvršće povezan s kineskom razvojnom strategijom i širim koridorima inicijative „Pojas i put“.

Kineska perspektiva

Iz kineske perspektive, Nepal nudi i praktične i strateške koristi. Politički, dosledno pridržavanje principa „jedne Kine“ od strane Nepala i njegova ograničenja antipekinških aktivnosti povezanih sa Sizangom veoma su vredni.

Ekonomski, nepalski hidroenergetski i rečni sistemi od regionalnog su značaja, posebno u kontekstu prekograničnog upravljanja vodama. Strateški, Nepal je tampon država koju bi Kina radije zadržala stabilnom, neutralnom i nesvrstanom, nego da se naginje ka Indiji ili zapadnim silama.

Hronična politička nestabilnost

Politička nestabilnost Nepala dugogodišnji je problem. Od devedesetih, zemlju su obeležila previranja. Desetogodišnji građanski rat (1996–2006) ostavio je duboke ožiljke. Monarhija je na kraju ukinuta, ali su usledile ponovljene političke krize.

Etnički sukobi, razorni zemljotres 2015. i stalni neuspesi u upravljanju doprineli su krhkom političkom okruženju. Vlade se redovno dižu i padaju, a koaliciona politika često parališe donošenje odluka. Za Peking, takva nestabilnost nije samo prepreka dugoročnim projektima, već i potencijalna bezbednosna pretnja ako se nemiri prošire na pogranične regione.

Generacijski bunt

Najnoviji protesti izazvani su široko rasprostranjenim nezadovoljstvom među mlađim generacijama. Nepalsku „pobunu generacije Z“ podstakao je bes zbog korupcije, nepotizma, nepravde i visoke nezaposlenosti. Politička moć ostaje koncentrisana u rukama nekoliko ličnosti iz tri stranke.

Mladi Nepalci vide malo prostora za novo vođstvo ili mogućnosti, a frustracije su se prelile na ulice. Iako su ove žalbe prvenstveno domaće prirode, geopolitika je neizbežno obojila narativ.

Da li protesti imaju antikineski karakter?

Bilo bi pojednostavljeno predstaviti proteste kao direktan antikineski pokret. Mnogi demonstranti nisu protestovali protiv Olijeve propekinške orijentacije, već protiv ukorenjenog političkog sistema koji je on predstavljao.

Ipak, činjenica da su nemiri primorali lidera koji je upravo potvrdio snažne veze s Pekingom, prirodno budi sumnje u Kini i među njenim evroazijskim partnerima.

S obzirom na širi obrazac nestabilnosti u regionu – od građanskog rata u Mjanmaru, sukoba Indije i Pakistana, tenzija u Bangladešu do nepredvidivosti Avganistana – Kina je veoma svesna koliko se lako lokalne krize mogu iskoristiti za slabljenje njene strateške pozicije.

Reakcija Pekinga na promenu vlasti

Nakon Olijeve ostavke, Peking je reagovao oprezno, ali pozitivno na imenovanje privremene premijerke Sušili Karki, koja će vladati do vanrednih izbora u martu 2026.

Kina je čestitala Karki i izrazila spremnost da nastavi saradnju u različitim oblastima. Većina analitičara slaže se da je malo verovatno da će promena rukovodstva fundamentalno promeniti odnose Nepala i Kine. Očekuje se da će se investicije i projekti koji su već u toku nastaviti.

Ipak, veća briga ostaje hronična nestabilnost Nepala, koja komplikuje strateško planiranje Kine u Južnoj Aziji. Za Peking, stabilnost u Nepalu nije samo zaštita investicija, već i garancija da himalajska granica ostane bezbedna i da Katmandu ne naginje odlučno ka zapadnom ili indijskom uticaju.

Bonus video:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI