JADRAN POD DVE ZASTAVE: Hoće li školski brod postati zajedničko kulturno dobro Crne Gore i Hrvatske?

Jedan izvor redakcije kaže da se u neformalnim razgovorima čuo i scenario po kom bi vlade u Podgorici i Zagrebu tražile od UNESCO-a da „Jadran“ bude kulturno dobro obe zemlje. Međutim, drugi sagovornik, upućen u tok pregovora, tvrdi da ta opcija nije pominjana.

Iz Ministarstva spoljnih poslova redakciji nisu konkretno odgovorili da li je bilo formalnih razgovora o navedenim opcijama, ali su rekli da je, imajući u vidu razlike u stavovima Crne Gore i Hrvatske o „Jadranu“, planirano da argumentaciju o brodu razmene „nadležne specijalizovane komisije“, koje je, dodaju, prethodno potrebno formirati.

„… Podsećamo da status školskog broda ‘Jadran’ predstavlja predmet redovnog bilateralnog dijaloga između Crne Gore i Republike Hrvatske. Stoga, smatramo da je važno uzdržati se od svih daljih aktivnosti koje bi mogle otežati ili usporiti proces pronalaženja trajnog rešenja“, poručili su za Vijesti iz resora na čijem je čelu Ervin Ibrahimović.

Iz Ministarstva dodaju da Podgorica i Zagreb imaju „intenzivnu i kvalitetnu komunikaciju na svim nivoima“, te da ostaju posvećeni bilateralnom rešavanju svih otvorenih pitanja, „u duhu dobrosusedskih i savezničkih odnosa, s ciljem jačanja saradnje naše dve prijateljske države“.

Iz Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Hrvatske nisu odgovorili listu da li je sa crnogorskim kolegama bilo službenih razgovora o tome šta raditi s „Jadranom“, te koji je trenutni status pregovora o jedrenjaku.

Pojedini crnogorski zvaničnici predlagali su pre nekoliko godina da se spor oko „Jadrana“ reši na način da brod plovi pod zastavama obe države i NATO-a.

Vijesti su nedavno objavile da je deo mogućeg dogovora dveju zemalja o rešavanju nekih međusobnih sporova – da se o „Jadranu“ ne priča ni u Crnoj Gori ni u Hrvatskoj dok se to pitanje ne reši u pregovorima ili međunarodnom arbitražom.

Hrvatska pretenduje da od Crne Gore preuzme „Jadran“, nazivajući ga „otetim hrvatskim brodom“ i pozivajući se na to da je u periodu od 1933. do 1991. godine jedrenjak imao bazu uglavnom u gradovima koji su na teritoriji današnje Hrvatske.

Međutim, argument crnogorskih vlasti je to što se „Jadran“, kao deo zajedničke vojne imovine nekadašnje SFRJ (koji se koristi u civilne svrhe), nije zatekao na teritoriji Hrvatske 1991, na dan kad je ona proglasila, odnosno u praksi sprovela odluku o svojoj državnoj nezavisnosti, već je tada bio u Crnoj Gori – na redovnom, tzv. velikom remontu u nekadašnjem vojnom brodogradilištu Arsenal u Tivtu. Zbog toga brod, prema Sporazumu o pitanjima sukcesije, pripada Crnoj Gori.

Prema UNESCO-voj Konvenciji o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine, ako dve države žele da neki objekat proglase zajedničkim kulturnim dobrom, najpre postižu međudržavni dogovor i formiraju tim stručnjaka. Taj tim priprema detaljan dosije – istorijat objekta, njegov značaj za obe zemlje i za svetsku baštinu, kao i plan zaštite i očuvanja.

Dokument zatim ide preko nacionalnih komisija u sedište UNESCO-a, gde ga ocenjuju nezavisna stručna tela koja procenjuju autentičnost, integritet i dugoročne mere zaštite. Konačnu odluku donosi Međunarodni komitet za svetsku baštinu.

Ako prijava „uspe“, stvar se upisuje na listu kao zajedničko dobro obe države, a one preuzimaju obavezu da sarađuju u njenom očuvanju i redovno podnose zajedničke izveštaje.

Savet bokeljskih nevladinih organizacija uputio je 20. avgusta Ministarstvu kulture i medija inicijativu da se „Jadran“ proglasi za zaštićeno kulturno dobro Crne Gore. Uprava za zaštitu kulturnih dobara potvrdila je Vijestima da je inicijativu primila 21. avgusta. Iz te institucije objasnili su da je, shodno Zakonu o zaštiti kulturnih dobara, rok za obradu inicijative 90 dana.

„Prilikom ovog postupka, prikupiće se svi relevantni podaci (dokumentacija, arhivska građa i sl.), na osnovu kojih će se utvrditi da li dobro zadovoljava osnovne kriterijume za započinjanje procesa utvrđivanja kulturnih vrednosti“, rekli su redakciji.

Iz Uprave su naveli da, u slučaju prihvatanja inicijative, sledi izrada elaborata o valorizaciji dobra, koja podrazumeva istraživanje i dokumentovanje u cilju pribavljanja informacija propisanih Zakonom o zaštiti kulturnih dobara i Pravilnikom o bližim kriterijumima i postupku za utvrđivanje kulturne vrednosti dobra, a neophodnih za donošenje konačne odluke o statusu broda.

Crna Gora i Hrvatska počele su krajem januara bilateralne konsultacije u cilju prevazilaženja sporova zbog kojih je Zagreb blokirao zatvaranje Poglavlja 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) u pregovorima Crne Gore s Evropskom unijom. Prethodno je, u formi non-pejpera, ispostavio zahteve za rešavanje nekoliko pitanja koja smatra otvorenim.

Vijesti su početkom septembra objavile da su dve države blizu dogovora o rešavanju dela sporova, koji bi, između ostalog, trebalo da obuhvati isplatu odštete hrvatskim državljanima koji su bili zatočeni u nekadašnjem logoru u Morinju, neuklanjanje spomen-ploče na mestu tog kazamata, te promenu imena gradskog bazena u Kotoru.

„Zahlađenje“ je počelo u januaru 2024, nakon što je hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić otkazao, tokom posete Crnoj Gori, susret sa crnogorskim kolegom Draganom Krapovićem zbog, kako je objasnio, Krapovićevih stavova o „Jadranu“ i tabli u Morinju. Krapović je prethodno izjavio da Hrvatska nema pravo da traži „Jadran“ i da ploča u Morinju treba da bude zamenjena drugom.

Kulminacija zaoštravanja odnosa usledila je pošto je crnogorski parlament krajem juna 2024. usvojio Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu i logorima Dahau i Mauthauzen. Nakon toga je Zagreb proglasio nepoželjnima šefa parlamenta Andriju Mandića, potpredsednika Vlade Aleksu Bečića i poslanika Milana Kneževića.

Međutim, u međuvremenu je rešeno jedno od spornih pitanja, odnosno – završen je proces poklanjanja tivatskog Doma kulture „Josip Marković“ Zagrebu.

Što se tiče table u Morinju, nju su početkom oktobra 2022. otkrili tadašnji ministri spoljnih poslova i odbrane Ranko Krivokapić i Raško Konjević sa svojim hrvatskim kolegama Gordanom Grlićem Radmanom i Tomom Medvedom (ministar hrvatskih branitelja), u znak sećanja na to što je u Morinju početkom devedesetih nekoliko meseci funkcionisao tzv. Sabirni centar za ratne zarobljenike s dubrovačkog ratišta.

U njemu su, u nečovečnim uslovima, bile zatvorene 292 osobe iz dubrovačke regije (ministarstva spoljnih poslova Crne Gore i Hrvatske usaglašavala su spiskove zatočenika jer im se dokumentacija o tome ne podudara). O nečovečnom postupanju prema njima svedočilo je 169 zatvorenika. Za taj ratni zločin, u sudskom procesu osuđene su četiri osobe na 12 godina zatvora.

Ploča je postavljena mimo procedure predviđene Zakonom o spomen-obilježjima, odnosno bez odluke Vlade i saglasnosti Opštine Kotor. Zbog toga je nekadašnja Uprava za inspekcijske poslove sredinom oktobra 2022. donela Rešenje o uklanjanju table i obavezala Opštinu Kotor da ga sprovede. Međutim, uklanjanje su više puta sprečili pripadnici Vojske Crne Gore (VCG). Krivokapić i Konjević, odnosno resori kojima su upravljali, tvrdili su da je obeležje postavljeno u skladu s propisima kojima se uređuju oblasti vojske i odbrane.

Ministarstvo kulture i medija poručilo je krajem avgusta da bi o tome šta treba raditi u slučaju bespravno postavljene spomen-ploče trebalo da odluči premijer Milojko Spajić.

Ona, prema oceni dela crnogorske javnosti, ne tretira na ispravan način istorijske okolnosti. Na njoj piše da je na delu bila velikosrpska agresija: „Sećamo se zločina počinjenih da bi se osramotilo ime i duh Crne Gore. Izražavamo žaljenje za sve patnje koje su preživeli zatočenici. Da se nikada ne ponovi.“

Poslednje zaoštravanje odnosa između Podgorice i Zagreba desilo se letos, nakon objave Ministarstva odbrane i VCG da su izradili novu seriju znački, posebno dizajniranih za posadu „Jadrana“, „u znak poštovanja prema dugoj pomorskoj tradiciji i značaju koji ovaj brod ima za Crnu Goru“. Zbog toga je Hrvatska uputila Podgorici protestnu notu.

Što se tiče slučaja bazena u Kotoru, lokalni parlament je u avgustu 2021. odlučio da ga nazove po Zoranu Džimiju Gopčeviću, za kog su rekli da je jedan od najboljih vaterpolista s ovih prostora. Iz Zagreba su to osudili, tvrdeći da je Gopčević bio čuvar u logoru u Morinju.

Bonus video:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI