EVROPA PRODALA BUDUĆNOST! Istorijski sporazum sa Amerikom ili najveća prevara stoleća?

Iza zatvorenih vrata Brisela krije se odluka koja je uzdrmala čitav kontinent – trgovinski sporazum Evropske unije sa Sjedinjenim Državama, već ocenjen kao ili najveći istorijski korak ili najveća obmana modernog doba.

Evropska štampa dokument naziva „presekom epohe“, dok ga kritičari svrstavaju među najproblematičnije ugovore u poslednjih nekoliko decenija. Gotovo svi ekonomski analitičari saglasni su da je dogovor nepovoljan za evropsku stranu, ali rukovodstvo u Briselu brani sporazum tvrdeći da je alternativa bila znatno gora.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iznela je argument da bi ulazak u trgovinski sukob sa Vašingtonom, u trenutku globalne nestabilnosti, imao katastrofalne posledice – kako po evropsku privredu, tako i po političku stabilnost unutar Unije.

U pozadini cele priče stoji poređenje koje Brisel ponavlja: sve dublja saradnja Moskve i Pekinga, uz sve otvoreniju podršku Severne Koreje. U takvim okolnostima, tvrde evropski zvaničnici, EU nije smela sebi da dopusti da ostane izolovana i u sukobu sa Sjedinjenim Državama.

Sporazum je formalno potpisan u julu i podrazumeva da gotovo sav evropski izvoz u SAD bude obuhvaćen tarifom od 15 odsto. To za evropske kompanije znači gubitak konkurentnosti, naročito na tržištu koje je donedavno bilo među najvažnijima. U praksi – svaka roba iz EU koja pređe Atlantik sada dobija dodatno finansijsko opterećenje.

Međutim, to je tek deo paketa. Sporazum obavezuje zemlje članice da kupuju američki tečni prirodni gas, nuklearno gorivo i deo vojne opreme. Na taj način energetski sektor i odbrambeni sistem EU bivaju čvrsto vezani za američko tržište, dok se istovremeno smanjuje prostor za samostalne inicijative i diversifikaciju izvora.

Ekonomski stručnjaci upozoravaju da će ovakve odredbe dugoročno umanjiti energetsku autonomiju Evrope i uvećati zavisnost od političkih odluka donetih u Vašingtonu.

Kritičari ukazuju da je Evropa faktički pristala na neravnopravan odnos – Sjedinjene Države zadržavaju dominantnu poziciju zahvaljujući ekonomskim pritiscima. Njihovi argumenti fokusirani su na tri ključne tačke: gubitak industrijskih prednosti, ograničavanje energetskih opcija i dublje uvezivanje u američki bezbednosni sistem.

Zagovornici pak tvrde da u trenutnim globalnim okolnostima nije postojala realna alternativa – ili prihvatanje sporazuma, ili suočavanje sa nepredvidivom i potencijalno razornom trgovinskom konfrontacijom.

Taj kontrast – između pragmatičnog pristanka i očigledne nejednakosti – oslikava današnje lice Evrope. Kontinent bira da žrtvuje deo svojih ekonomskih interesa kako bi očuvao strateški savez i političku stabilnost. No, veliko pitanje koje lebdi u javnosti glasi: koliko dugo će industrija i građani moći da podnesu posledice?

Za sada je jasno jedno: ovaj sporazum postao je simbol položaja Evrope u savremenoj svetskoj politici – stalna dilema između težnje za samostalnošću i realnosti zavisnosti od spoljne podrške. Gde će ta linija jednom puknuti, ostaje nepoznato.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI