MAFIJA VRBUJE BALKANCE LAŽNIM POSLOVIMA U NEMAČKOJ! Završavaju u kandžama socijalnih prevaranata

Prevaranti žive u raskoši, pune džepove na račun sistema i bez imalo milosti iskorišćavaju ljude u potrazi za poslom, najčešće iz Bugarske i Rumunije. Šema funkcioniše ovako: organizovane grupe dovode radnike iz istočne Evrope u Nemačku, nude im falsifikovane ugovore o radu sa posebno niskim platama, a zatim ti ljudi podnose zahtev za socijalnu pomoć (Bürgergeld) kako bi „dopunili“ primanja, piše Deutsche Welle.

U Nemačkoj, svi zaposleni koji zarađuju manje od socijalnog minimuma – oko 1.000 evra – imaju pravo na pomoć države koja pokriva razliku. Po pravilu, građani EU nemaju pravo na ovu pomoć odmah po dolasku u Nemačku, ali se to zaobilazi ugovorima o radu sa skraćenim radnim vremenom.

Čim radnici dobiju novac od socijalne službe, primorani su da ga najvećim delom vrate bandama koje su ih i dovele. Kako mnogi dolaze sa brojnim članovima porodice, šteta za državnu kasu postaje ogromna, jer država pokriva troškove za svakog od njih.

U ovim šemama često su povezani i iznajmljivači stanova i poslodavci. Budući da takvi uslovi ne postoje svuda, Ministarstvo rada ističe da se fenomen ne može posmatrati kao problem na nivou cele zemlje. Najviše su pogođeni gradovi u Ruhrskoj oblasti, poput Duisburga i Gelsenkirchena – mesta sa najvećom stopom nezaposlenosti i lošim stanjem stambenog fonda. Upravo tu redovno dolazi do policijskih racija i hapšenja.

Ruhr kao epicentar prevare
„Ovdje se spojilo mnogo faktora“, kaže gradonačelnik Duisburga, Sören Link (SPD). „Postoje već razvijene etničke zajednice koje olakšavaju dolazak. Ima dosta jeftinog stanovanja u poređenju s drugim gradovima. Možda ima još razloga, ali ovo su ključni argumenti koje stalno čujem.“

Zavod za zapošljavanje beleži različite tipove prevara: poslodavce koji zapravo ne postoje, lažne sate rada, rad na crno. Sve to omogućava sloboda kretanja radne snage u EU, koja je od 2014. proširena i na Bugarsku i Rumuniju. Svako ko radi i živi u EU, ima pravo da traži socijalne naknade.

Broj slučajeva raste

Podaci savezne vlade pokazuju nagli porast: prošle godine registrovan je 421 slučaj sumnje na organizovanu zloupotrebu pomoći – dok ih je godinu ranije bilo 229. Samo do maja ove godine, zabeleženo je već 225 novih slučajeva.

„Ti brojevi ne odražavaju stvarno stanje, jer s jedne strane nisu zabeleženi svi slučajevi, a s druge strane postoji ogroman broj onih za koje nikada nećemo saznati“, navodi portparolka Ministarstva rada. Situacija u Gelsenkirchenu je slična kao u Duisburgu: ljudi se smeštaju u oronule kuće, traže „Bürgergeld“, a onda novac predaju bandama. Grad reaguje racijama i istragama.

„Sloboda kretanja znači da neko dođe, radi, i ako izgubi posao, ima pravo na naknadu. Ali dolazak samo radi socijalne pomoći, bez stvarnog rada, vodi u opasne socijalne rasprave koje nikome ne koriste“, upozorava gradonačelnica Karin Velge (SPD).

„Mafijaške strukture“ u srcu Nemačke
Više od polovine gradskog budžeta Gelsenkirchena odlazi na socijalne naknade. Savezna ministarka rada, Bärbel Bas, otvoreno govori o „mafijaškim strukturama“ koje moraju biti razbijene.

Zavodi za zapošljavanje već primenjuju brojne mere za otkrivanje zloupotreba: proveru nelogičnosti u zahtevima, potvrđivanje identiteta, rad terenskih službi i procenu anonimnih prijava. Nova vlada planira dodatno unapređenje razmene podataka između institucija. Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da unapredi digitalizaciju uprave za migracije, dok je Ministarstvo finansija zaduženo za modernizaciju sistema borbe protiv rada na crno. Vlada planira da nacrt zakona bude usvojen već ove jeseni.

Gradonačelnik Duisburga očekuje brze rezultate: „U interesu poštenih poreskih obveznika, država mora konačno da pokaže zube i odlučno se obračuna sa socijalnim prevarantima.“

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI