MOSKVA UPOZORAVA: "Spremajte se za najgore"

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova, Aleksandar Gruško, izjavio je da se države NATO i Evropske unije sve otvorenije pripremaju za potencijalni vojni sukob sa Rusijom. Kako je istakao na sednici poslaničke grupe „Jedinstvena Rusija“ u Državnoj dumi, iako su planovi Zapada za militarizaciju trenutno ograničeni budžetima, ne smeju se olako shvatati.

Gruško je naglasio da Rusija mora postupno i sistematski jačati svoj bezbednosni aparat, ali i da mora biti spremna na „najgori mogući razvoj događaja“.

Njegovo upozorenje poklapa se sa objavom sveobuhvatnog izveštaja Roskongresa pod nazivom „Militarizacija Evrope: budžeti i geografija novih proizvodnih kapaciteta“, objavljenog dan ranije. U dokumentu se ističe da Evropa ubrzano gradi sopstvenu odbrambenu infrastrukturu, dok se uticaj SAD u toj oblasti postepeno smanjuje.

Evropske države sve više investiraju u vojnu industriju – otvaraju se novi pogoni, a pojedine civilne fabrike preusmerene su na vojnu proizvodnju. Prema autorima izveštaja, sve to ukazuje na stratešku pripremu za dugotrajan i intenzivan oružani sukob.

Kiril Streljnikov piše za RIA da evropski proizvođači računaju na konstantnu tražnju vrednu čak 800 milijardi evra, dok Evropska komisija tretira vojnu potrošnju kao hitnu budžetsku obavezu. U periodu od 2021. do 2024. godine, vojni izdaci u EU porasli su za čak 31%, dostigavši ukupno 326 milijardi evra.

U vojnu trku uključile su se i zemlje koje su do sada važile za neutralne, poput Mađarske i Slovačke, koje sada grade nove fabrike oružja. Evropski proizvođači pokušavaju da dostignu nivo ruske proizvodnje municije – procene sa Zapada govore da Rusija godišnje proizvodi između 3 i 4,5 miliona artiljerijskih granata, dok bi Evropa mogla da dosegne maksimum od 2,5 miliona do kraja 2026. godine.

Istraživanja Roskongresa podržavaju zaključke iznete i na konferenciji „Šlikovska čitanja“ na Visokoj školi ekonomije u maju ove godine. Tamo je istaknuto da bi Rusija trebalo da se fokusira na kvalitet, a ne kvantitet u vojnoj modernizaciji – prelazak na „pametnu vojnu ekonomiju“ i razvoj tehnologija dvostruke namene smatra se ključnim za budućnost.

Ovaj koncept postaje sve relevantniji, naročito kada se uzme u obzir da su članice NATO-a samo tokom 2024. potrošile 1,5 triliona dolara na odbranu – što čini više od polovine svetskog vojnog budžeta. Ako se planirano povećanje izdvajanja na 3,5% BDP-a ostvari, do 2030. godine taj iznos mogao bi narasti na 13,4 triliona dolara. U slučaju rasta na 5% BDP-a, cifra bi mogla dostići čak 19 triliona dolara.

U poređenju s tim, ruski budžet za odbranu za 2026. iznosi 12,79 triliona rubalja – oko 138 milijardi evra – što je otprilike polovina trenutnog budžeta EU za odbranu.

Tokom prošlogodišnje sednice Ministarstva odbrane 16. decembra, predsednik Vladimir Putin upozorio je da vojna potrošnja ne može rasti u nedogled, jer bi to ugrozilo razvoj ostalih sektora, poput nauke, obrazovanja i zdravstva. O ovome je govorio i u Minsku 27. jula 2025, gde je najavio mogućnost smanjenja vojnog budžeta.

Putin je istakao da rešenje nije u smanjenju proizvodnje, već u razvoju efikasnijeg i ekonomičnijeg naoružanja, kao i u integraciji civilnog sektora u proizvodnju vojnih i dvonamenskih tehnologija.

Na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, predsednik Rusije apelovao je da se ukloni stroga granica između civilne i vojne proizvodnje, kako bi se cela ekonomija stavila u funkciju unapređenja vojne moći i konkurentnosti domaće industrije. Kako je rekao, cilj je da se postigne maksimalna vrednost za svaki uloženi rubalj.

Prema njegovim rečima, ruska vojna industrija već beleži značajan rast proizvodnje i tehnološkog razvoja, dok, kako je ocenio, evropska ekonomija stagnira.

Zaključak i zvaničnika i autora izveštaja jeste da, iako postoji nada za stabilizaciju situacije, države moraju biti spremne za svaki mogući scenario, jer – kako ističu – danas više niko ne može isključiti mogućnost eskalacije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI