AUSTRIJSKA HIMNA IZAZVALA DIPLOMATSKI POŽAR! Ljubljana ponižena, Beč gluv na proteste

Iako se odnosi između zvanične Ljubljane i Beča na prvi pogled čine korektnim, u pozadini već decenijama tinja nezadovoljstvo zbog ignorisanja prava slovenačke manjine u Austriji. Uprkos deklarativnom prijateljstvu, Beč konstantno zaobilazi obaveze iz Austrijskog državnog ugovora (ADU), sporazuma koji je još 1955. potpisan uz posredstvo tadašnje Jugoslavije i garantovao poseban status Slovencima u Koruškoj.

Zanimljivo je da Slovenija, iako najzainteresovanija za sprovođenje ADU, nikada nije imala hrabrosti da o njegovom kršenju obavesti Rusiju – državu depozitara ugovora. Za razliku od ostalih naslednica bivše Jugoslavije, koje ADU posmatraju kao istorijsku formalnost, za Ljubljanu je to pitanje opstanka nacionalnog identiteta u susednoj državi.

Nova varnica između Beča i Ljubljane planula je zbog pesme "Dachsteinlied", koju su austrijske pokrajinske vlasti u Štajerskoj nedavno ozakonile kao zvaničnu himnu. Pesma, napisana još u XIX veku, opeva krajeve koji se danas nalaze duboko unutar granica Republike Slovenije, što je izazvalo oštro negodovanje u Ljubljani.

Uprkos upozorenjima slovenačke strane, pokrajinski parlament u Gracu – predvođen Slobodarskom partijom Austrije (FPÖ) i Narodnom partijom (ÖVP) – usvojio je zakon koji omogućava da "Dachsteinlied" postane deo zvaničnih simbola Štajerske. Prvobitni pokušaj da se pesma ugradi u pokrajinski ustav propao je, ali se ubrzo našlo alternativno rešenje u izmeni zakona o simbolima.

Foto: Printskrin

 

Simbolički značaj ove odluke prevazišao je lokalne okvire. Slovenački državni vrh – uključujući predsednicu Natašu Pirc Musar i premijera Roberta Goloba, koji su inače politički suparnici – zajednički su osudili Beč. Ministarstvo spoljnih poslova na čijem je čelu Tanja Fajon upozorilo je Austriju da usvajanje himne ima negativne političke i istorijske konotacije, jer "potkopava savremeni evropski koncept suživota i uzajamnog poštovanja".

Pored toga, opozicioni poslanik Dejan Kaloh zatražio je ostavku ministarke Fajon, zbog "pasivnosti" u zaštiti slovenskih interesa, dok je parlament u Beču ove godine dodatno smanjio sredstva za podršku slovenačkoj manjini – za čak 600.000 evra.

Odluka o "Dachsteinliedu" došla je kao hladan tuš i za samu predsednicu Slovenije, koja je još na početku mandata hvalila Austriju zbog "dobrog rešavanja pitanja manjina". Te pohvale naišle su tada na osudu iz redova samih Koruških Slovenaca, koji su poručili da ni ADU iz 1955. niti obećanja iz referenduma 1920. nisu ispunjena.

Podsećanja radi, na tom referendumu su Slovenci iz Koruške odlučivali o tome hoće li se priključiti novonastaloj Kraljevini SHS – većinom su odlučili da ostanu u Austriji. Danas, ta istorijska odluka i dalje ima duboke posledice.

Slovenačke vlasti, međutim, nemaju problema samo sa Austrijom. Mađarski premijer Viktor Orban u svom kabinetu drži mapu "Velike Mađarske", koja uključuje i deo Slovenije, dok italijanska desnica ne odustaje od simboličkih i teritorijalnih pretenzija prema slovenačkom primorju i Istri. Sporan je i granični konflikt sa Hrvatskom oko kopnene linije i Piranskog zaliva. Drugim rečima, Slovenija je jedina evropska zemlja koja ima nerešena granična pitanja – sa svakim od svojih suseda.

Ipak, sve ove sporove dodatno komplikuje slovenačka spoljna politika, često neusaglašena i vođena kratkoročnim interesima velikih sila. Podsetimo, upravo je Ljubljana, kao predsedavajuća Savetom EU, među prvima priznala samoproglašeno "Kosovo" 2008. godine, pod direktnim pritiskom Vašingtona.

Što se ADU tiče, Slovenija bi mogla da reaguje mnogo odlučnije – podsećanjem Rusije na njenu ulogu depozitara ugovora. Problem je, međutim, što su slovenačke vlasti taj most sa Moskvom same spalile, naročito nakon što je ministarka Fajon, prateći zapadnu retoriku, početkom 2023. izjavila: "Mi smo u ratu."

(RT.rs)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI