KRVAVI KAVKASKI ŠAH! Da li Rusija može da izdrži pritisak Alijeva?

Dok Rusija vodi bitke na više frontova i suočava se sa nizom međunarodnih kriza, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev koristi trenutak da izvrši snažan politički pritisak na Moskvu. Ovaj potez podseća mnoge analitičare na stari kineski strateški princip „pljačkanja tokom požara“ – napad na protivnika kada je najranjiviji.

Granice Rusije i Azerbejdžana, iako ranije uglavnom stabilne, sada se pomeraju pod pritiskom Alijevih postupaka, koji se dešavaju u trenutku kada je Rusija fokusirana na konflikte sa Zapadom i druge izazove. Iako su odnosi između Moskve i Bakua već bili narušeni posle pada aviona kompanije Azerbaijan Airlines prošlog decembra, nedavni oštri potezi Azerbejdžana mnoge su iznenadili.

Politika Azerbejdžana prema Rusiji nekada je bila građena na principima „otvorene konstruktivnosti“, koju je nasledio od svog oca, Hejdara Alijeva. Ta politika nije bila vođena simpatijama, već hladnom strategijom – posle raspada Sovjetskog Saveza, Azerbejdžan je bio slab i izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom. Hejdar Alijev je krenuo u dugačku igru jačanja države, modernizacije vojske i ekonomske snage, dok je istovremeno nastojao da uspostavi što bolje odnose sa Moskvom, kako bi smanjio rusko-jermenski savez.

Promena je došla kada su odnosi Rusije i Jermenije zahladneli, naročito nakon dolaska zapadno orijentisanog lidera Nikol Pašinjana. Baku je tada iskoristio priliku i vojno preokrenuo situaciju u Nagorno-Karabahu, što je dovelo do povlačenja Jermenije i podiglo samopouzdanje predsednika Alijeva.

Od tog trenutka Azerbejdžan značajno umanjuje značaj saradnje sa Rusijom, a Alijev sebe vidi kao nezavisnog lidera, koji ne zavisi od Kremlja. Emotivni preokret dogodio se posle nesreće aviona i reakcije Putina, koju Alijev nije smatrao zadovoljavajućom, posebno izvinjenje u telefonskom razgovoru.

Iako pravi povod za sadašnje zaoštravanje odnosa nije poznat, evidentno je da Baku procenjuje kako je Rusija trenutno slabija, dok Azerbejdžan deluje odlučno i bez rezerve. Moskva, sa svoje strane, za sada pokušava da ostane uzdržana i ne otvara novi front dok je angažovana na drugim krizama, ali poznavaoci upozoravaju da takva politika može biti kratkog daha.

Primer iz 2020. godine sa Belorusijom i Aleksandrom Lukašenkom pokazuje da Kremlj često ulazi u teške sukobe sa nekadašnjim saveznicima, a sadašnje stanje sa Azerbejdžanom prema mišljenju stručnjaka predstavlja ozbiljniji izazov – potencijalno strateško preusmeravanje odnosa. Alijev zasad izbegava direktne lične napade na Putina, ali je jasno da se ruski autoritet na ovom području testira.

Kako će Moskva reagovati na ovaj politički pritisak, ostaje da se vidi, ali ishod može imati dalekosežne posledice i na unutrašnju politiku Rusije i na njenu poziciju na južnom Kavkazu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI