VOJSKA NATO DRŽAVE ZVECKA ORUŽJEM Naoružani su do zuba i spremni za svaki napad

Kao članica NATO sa geostrateškim značajem prvog reda i izlazom na tri mora, Turska razvija sopstvenu odbrambenu industriju i koncept odbrane zasnovan na hladnoratovskoj doktrini odvraćanja, kolokvijalno poznatoj kao "doktrina ježa".

Ovakav pristup podrazumeva izgradnju vojne sile koja je sposobna da svojom snagom efikasno brani kopneni, vazdušni i pomorski prostor, na način da svaka agresija postane krajnje neisplativa.

Dolaskom Redžepa Tajipa Erdogana na vlast, stvoren je snažan vojno-industrijski kompleks koji je omogućio Turskoj da u domaćim kompanijama razvije celokupan vojni arsenal potreban njenim oružanim snagama.

U tom kontekstu, iskustvo Irana u razvoju raketnih snaga – koje čine temelj ograničenog nenuklearnog odvraćanja – nesumnjivo će dodatno podstaći razvoj turskog balističkog programa.

Balističke rakete

Turska je zemlja u usponu kada je reč o svemirskim tehnologijama, ali zbog fokusa na više visokotehnoloških oblasti, još ne može u potpunosti da iskoristi sve razvojne kapacitete. Trenutno koristi deset satelita domaće proizvodnje, koji zadovoljavaju i civilne i vojne potrebe.

Vojni sateliti Göktürk-2 koriste se za izviđačke misije sa rezolucijom od 2,5 metara, dok se uskoro očekuje nova generacija osmatračkih satelita – Göktürk-3. Zašto su vojni sateliti važni za razumevanje sposobnosti razvoja raketa neke države?

Sposobnosti satelitskog nadzora, komunikacije i izviđanja su temelj za upravljanje i precizno navođenje savremenih balističkih raketa svih dometa.

U tom pravcu, 2022. godine predstavljena je najuspešnija balistička raketa turskog programa — Tayfun, sa dometom od 550 kilometara, što je u okviru klasifikacije kratkodometnih balističkih raketa (SRBM).

S obzirom na uspešnost svih lansiranja, Tayfun ima potencijalni domet i do 1.000 kilometara uz preciznost od svega 10 metara greške, što je industrijski standard. Postoji i izvozna verzija sa manjom bojevom glavom i dometom od 280 kilometara, pod nazivom Bora-2.

Međutim, najjači aduti turske raketne industrije su Cenk i Gezgin. Balistička raketa srednjeg dometa Cenk, čiji se domet procenjuje na između 1.000 i 1.500 kilometara, navodno poseduje sposobnost MARV bojeve glave.

To znači da se bojeva glava odvaja u srednjoj fazi leta i samostalno se navodi ka cilju po promenljivoj trajektoriji, što značajno otežava njeno presretanje.

Krstareća raketa Gezgin, turska verzija poznate američke rakete Tomahawk (TLAM), ima deklarisani domet u razvoju i do 2.000 kilometara.

Posebna strateška prednost Turske jeste to što koristi mobilne lansere, čime se obezbeđuje stalna spremnost i efekt odvraćanja širom teritorije.

Na taktičkom nivou, Turska poseduje veliki broj raketa dometa do 300 kilometara za borbu protiv brodova, koje se mogu koristiti i protiv kopnenih ciljeva.

Najnovije fregate i korvete turske mornarice već su naoružane protivbrodskim krstarećim raketama ATMACA, dometa do 400 kilometara, čime Turska ostvaruje snažno odvraćanje i na moru.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI