JEZIVA PRETNJA MEDVEDEVA: "Ove dve evropske države biće prve mete našeg nuklearnog udara!"

Ukrajina ostaje čvrsta u svom insistiranju na teritorijalnoj integritetu dok se suočava sa stalnim ruskim pokušajima da učvrsti kontrolu nad okupiranim regionima kroz fasadu mirovnog diskursa. Predsednik Volodimir Zelenski je odlučno odbacio ideju o zamrzavanju sukoba ili pravljenju teritorijalnih ustupaka. On naglašava da pravedan mir ne može uključivati nagrade za agresora. Njegove nedavne izjave su direktan odgovor na američke predloge koji sugerišu da bi Ukrajina mogla priznati rusku kontrolu nad Krimom, što bi potencijalno dovelo do primirja duž postojećih frontova. Zelenski je istakao da ni Krim ni druge okupirane teritorije nisu na pregovorima osim ako Ukrajina ne dobije potpuno i bezuslovno primirje zauzvrat.
 

Stav Zelenskog se zasniva na principima međunarodnog prava i podršci saveznika; međutim, on je u oštrom kontrastu s sve češćim signalima iz Vašingtona o neophodnosti kompromisa za brzo okončanje rata. Posebno, bivši predsednik Donald Tramp je nedavno u intervjuu za ABC News izrazio verovanje da Putin želi da okonča sukob, uprkos tome što je ranije sugerisao suprotno.  Sjedinjene Države su pozvale i Kijev i Moskvu da predstave konkretne predloge za okončanje rata, upozoravajući da bi mogle povući svoju posredničku ulogu ako ne dođe do napretka.

Usred ovih dešavanja, ruski zvaničnici, uključujući ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, su izrazili spremnost da se uključe u direktne pregovore s Ukrajinom bez preconditions. Međutim, isto vreme su odbacili ukrajinski zahtev za 30-dnevno primirje kao "preuslov." Poruke Kremlja ostaju nejasne - dok se projicira otvorenost za dijalog, istovremeno se odbacuju specifične mere za deeskalaciju. Iako je Rusija objavila trodnevno primirje od 8. do 10. maja, borbe se nastavljaju bez prestanka, sa ruskim napadima dronovima u Harkovu i Dnipro koji izazivaju žrtve, uključujući smrt civila.

Dok Zapad sve više raspravlja o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu nakon sukoba, aktuelna vojna spremnost Evrope deluje upitno. Izveštaji britanskog Tajmsa ukazuju na to da bi Evropa imala poteškoća da pošalje čak i 25.000 vojnika za misiju odvraćanja u Ukrajini, čak i uz maksimalne napore. Značajni izazovi uključuju nedostatak ljudstva, nedovoljno finansirane vojske i političku nevoljnost velikih zemalja poput Nemačke, Italije i Španije da pošalju trupe. Usred ovog vakuuma vojnodiplomatske odlučnosti, Moskva pojačava svoj verbalni pritisak, a bivši predsednik Dmitrij Medvedev preti nuklearnim napadima na novije članice NATO-a, posebno Švedsku i Finsku, u slučaju da dođe do šireg sukoba.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI