U SVETU TAJNI I INTRIGA! Ko su kardinali koji se bore za tron Svetog Petra: KO ĆE POSTATI NOVI PAPA?
Smrt pape Franje pokrenula je vekovni ritual koji uključuje svete zakletve, a sprovode ga kardinali koji će izabrati njegovog naslednika.
Proces izbora novog pape obavijen je velom tajne – kardinalima je zabranjeno da komuniciraju sa spoljnim svetom o onome što se dešava tokom konklave, koja se održava unutar oslikanih zidova Sikstinske kapele.
Papina starost, zajedno sa zdravstvenim problemima poslednjih godina – uključujući i njegovu nedavnu tešku infekciju pluća – doveli su do pitanja o tome ko će ga naslediti, i pre njegove smrti. Kao i uvek, u mesecima i godinama koji prethode smrti pape, pojavljuje se niz kandidata poznatih kao papabile, koji se smatraju glavnim favoritima za novog poglavara Katoličke crkve.
Šta se dešava sada?
Vatikan će sazvati papinsku konklavu, u kojoj se kardinalski kolegijum okuplja kako bi izabrao novog poglavara Crkve.
Pravila konklave, koja važe od 22. januara 2025. godine, navode da od 252 kardinala, njih 138 ima pravo glasa. Samo oni mlađi od 80 godina mogu učestvovati u tajnom glasanju u Sikstinskoj kapeli.
Svakog dana se održavaju četiri runde glasanja, sve dok jedan kandidat ne dobije dvotrećinsku većinu, a taj proces obično traje oko 15 do 20 dana, prema podacima Konferencije katoličkih biskupa SAD.
Veruje se da Sveti Duh usmerava konklavu ka pronalaženju dostojnog naslednika svetog Petra.
Već postoji nekoliko poznatih kardinala čija su imena neformalno pomenuta kao potencijalni naslednici. Godine 2020. Edvard Pentin objavio je autoritativnu knjigu na ovu temu pod nazivom Sledeći papa: Vodeći kardinalski kandidati. Ipak, kandidati poznati kao papabile dolazili su i nestajali čak i od tada. Favoriti koji ulaze u konklavu retko izlaze kao papa, što je dovelo do italijanske izreke: „Uđi u konklavu kao papa, izađi kao kardinal.“
Zapravo, od poslednjih šest konklava, samo je papa Benedikt 2005. godine izabran kao favorit. Zbog toga mnogi sada gledaju na kompromisne kandidate kao potencijalne naslednike Franje.
Favoriti
printsrkin/jutjub
Kardinal Pietro Parolin
Kardinal Parolin se trenutno smatra „glavnim kandidatom“, velikim favoritom za novog papu, ali „ne i sigurnim izborom“.
Kao državni sekretar Vatikana od 2013. godine, 70-godišnji kardinal Parolin iz Veneta najviši je član izbornog kolegijuma. Umesto da se svrstava na „levicu“ ili „desnicu“, Parolin se već dugo smatra razumnom i umerenim figurom unutar Crkve.
Nedavno je u intervjuu za italijanski list L’Eco di Bergamo komentarisao niz geopolitičkih pitanja.
Rekao je: „Svi mogu doprineti miru, ali rešenja se nikada ne smeju tražiti kroz jednostrane nametnute odluke koje ugrožavaju prava čitavih naroda, jer u suprotnom nikada neće biti pravednog i trajnog mira.“
Dobro upućeni izvor iz Vatikana rekao je za The Independent: „Teško je znati da li je on [Parolin] zaista glavni kandidat, jer su kardinali vrlo zatvoreni i teško ih je pročitati. To je veoma čudna grupa, i međusobno se baš i ne poznaju.
„Ono što oni smatraju dobrim kandidatom može biti sasvim drugačije od onoga što mediji misle.
„Parolin je sigurna opcija jer ga svi znaju. Bio je ljubazan prema svima i nikada nije imao sukobe. Već više od deset godina radi u Vatikanu i zna kako sistem funkcioniše.“
Kardinal Peter Erdo
printsrkin/jutjub
Kao bivši predsednik Saveta biskupskih konferencija Evrope, kardinal Erdo je poznat kao posvećeni Marijin sledbenik, što znači da svoju duhovnu praksu usmerava prema Mariji, majci Isusovoj.
On je vodeći kandidat konzervativnog krila Crkve i smatra se da bi mogao biti glavni protivkandidat kardinalu Parolinu u ranim rundama konklave.
Ovaj 72-godišnji Mađar je poznat kao konzervativan glas unutar Crkve – protivi se praksi da razvedeni ili ponovo venčani katolici primaju svetu pričest, jer veruje u nerazrešivost braka.
Takođe je uporedio prihvatanje izbeglica sa trgovinom ljudima. Papa Jovan Pavle II ga je imenovao za kardinala 2003. godine.
Kardinal Luis Antonio Tagle
printsrkin/jutjub
Kao sedmi Filipinac koji je postao kardinal, Tagle bi bio prvi papa iz Azije. Ima 67 godina i trenutno služi kao pro-prefekt Odeljenja za prvu evangelizaciju Dikasterijuma za evangelizaciju. Papa Benedikt XVI ga je imenovao za kardinala.
On je najliberalniji kandidat među favoritima i često ga nazivaju „Franja 2“ zbog sličnosti sa pokojnim papom Franjom.
Kardinal Tagle je pokazivao politička uverenja slična Franjinim – kritikujući stavove Crkve prema gej osobama, samohranim majkama i razvedenim ili ponovo venčanim katolicima.
Godine 2015. je rekao:
„Grube reči koje su se nekada koristile za gej osobe, razvedene i rastavljene ljude, samohrane majke i slične, bile su prilično surove. Mnogi koji su pripadali tim grupama bili su obeleženi i zbog toga izolovani iz društva.“
Međutim, neki insajderi iz Vatikana dovode u pitanje njegovu realnu podršku među kardinalima, smatrajući da je više medijska figura nego ozbiljan kandidat.
Kardinal Mateo Cupi (Matteo Zuppi)
printsrkin/jutjub
Smatra se favoritom pape Franje, a od maja 2022. predsednik je Biskupske konferencije Italije.
Ovaj 69-godišnjak je postao kardinal 2019. godine i od tada je bio u više međunarodnih misija – među kojima i mirovna misija u Ukrajini gde se sastao sa predsednikom Zelenskim, ali ne i sa ruskim predsednikom Putinom, kao i poseta SAD gde se sastao sa tadašnjim predsednikom Džoom Bajdenom.
Pre nego što je postao kardinal, Cupi je pokazao podršku LGBT+ zajednici. U eseju za knjigu Džejmsa Martina iz 2018. Building a Bridge napisao je da bi bilo „korisno za podsticanje dijaloga i uzajamnog razumevanja“ da Crkva usvoji novu pastoralnu praksu prema „našoj LGBT braći i sestrama“.
Kardinal Rejmond Leo Berk (Raymond Leo Burke)
printsrkin/jutjub
Poznat kao otvoreni tradicionalista, rođen u Viskonsinu, kardinal je postao 2010. zahvaljujući papi Benediktu XVI.
U više navrata se sukobljavao sa liberalnijim stavovima pape Franje, posebno kada je reč o omogućavanju razvedenima i ponovo venčanima da primaju pričest. Kritikovao je i novi jezik Crkve po pitanjima kontracepcije, građanskog braka i homoseksualnosti, nazivajući ga „neprihvatljivim“.
Takođe je izjavio da katolički političari koji podržavaju legalizovani abortus, poput predsednika Bajdena, ne bi trebalo da primaju svetu pričest.
Kardinal Mario Grek (Mario Grech)
printsrkin/jutjub
Nekadašnji konzervativac, malteški kardinal Mario Grek danas se smatra možda najprogresivnijom opcijom koju konklava može uzeti u obzir.
Ovaj 68-godišnjak je jedan od retkih crkvenih lidera koji pokušavaju da se obrate LGBT+ zajednicama i razmotre promene u doktrini o složenim pitanjima.
Na Sinodu 2014. godine rekao je:
„Doktrina vere je sposobna da progresivno zadobije dublje razumevanje“ i da se, kada je reč o osobama u složenim porodičnim odnosima, homoseksualcima ili roditeljima homoseksualaca, „mora naučiti govoriti jezikom koji savremeni ljudi razumeju i prihvataju kao način da se prenese istina i ljubav Evanđelja.“
Papa Franja ga je imenovao za generalnog sekretara Sinoda biskupa – jednu od najuticajnijih funkcija u Crkvi.
Kardinal Žan-Mark Avelin (Jean-Marc Aveline)
printsrkin/jutjub
Nadbiskup Marseja, 66 godina, sve više dobija pažnju i podršku, iako ranije nije bio smatran papabilnim. Potiče iz bivše francuske kolonije u Alžiru, a veći deo života proveo je u Marseju.
Opisuje se kao "prilično liberalna figura, ali sklona konsenzusu", što ga čini mogućim mostom između različitih struja u Crkvi. Često se u francuskim medijima prikazuje kao Franjin omiljeni biskup – i „najbergoljanskiji“ (po prezimenu pape Franje, Bergoglio) u Francuskoj.
Kandidat iz Afrike
printsrkin/jutjub
Kardinal Piter Terkson (Peter Turkson)
Ganski kardinal, 76 godina. Bio je kandidat još 2013. godine, ali sada ima više podrške. Ako bi bio izabran, bio bi prvi afrički papa još od V veka.
Politički je levo orijentisan, angažovan u pitanjima društvene pravde, kritičar neoliberalnog kapitalizma i mirovni posrednik. Međutim, teološki je konzervativan – protiv upotrebe kondoma i sa oštrim stavovima o homoseksualnosti.
Kardinal Robert Sara (Robert Sarah)
printsrkin/jutjub
Iz Gvineje, ima 79 godina. Bio je blizak papi Benediktu XVI i važna figura u Vatikanu još od 2001. godine.
Konzervativac i tradicionalista, kritikovao je reforme Drugog vatikanskog koncila. Protivnik LGBT+ prava, ali poznaje i poštuje islam, kao religiju mira u svojoj zemlji. Protivio se zapadnim vojnim intervencijama u muslimanskim državama.
Kardinal Fridolin Ambongo Besungu
printsrkin/jutjub
Arhiepiskop Kinšase i vođa Crkve u Demokratskoj Republici Kongo, 65 godina. Najmlađi afrički kandidat.
Poznat po hrabrosti – suprotstavio se vladi DRC-a koja ga je optužila za pobunu. Konzervativac, posebno po pitanju istopolnih zajednica.
Ostali kandidati u razmatranju
printsrkin/jutjub
Kardinal Anđelo Skola (Angelo Scola)
Bivši nadbiskup Milana, ima 83 godine. Može biti prelazno rešenje ako se frakcije ne usaglase. Ako bi bio izabran, bio bi najstariji papa od 1670. godine.
Sličan izbor napravljen je i 1958. godine, kada je izabran papa Jovan XXIII – koji se ispostavio kao jedan od najreformističkijih papa u istoriji.
Kardinal Vim Ejk (Wim Eijk)
printsrkin/jutjub
Nadbiskup Utrehta, 71 godina. Lekar po obrazovanju i jedan od najglasnijih kritičara pape Franje. Protivi se LGBT+ pravima i međukonfesionalnim dijalozima.
Uklonio je blagajnika iz župe jer je bio transrodna osoba, i javno kritikovao Franjinu otvorenost prema protestantima u vezi sa pričešćem.
Kardinal Pjerbatista Picabala (Pierbattista Pizzaballa)
printsrkin/jutjub
Patrijarh Jerusalima, 60 godina – najmlađi među favoritima. Njegova kandidatura dobija na težini zbog aktuelne situacije na Bliskom istoku.
Oštro je osudio napade Hamasa 7. oktobra 2023. i ponudio sebe u zamenu za izraelsku decu uzetu kao taoce. Cenjen je kao diplomata i biblijski stručnjak. Papa Franja ga je izuzetno poštovao i često ga zvao.
Kardinal Mark Ouellet (Marc Ouellet)
printsrkin/jutjub
Kanadski kardinal, 80 godina, govorio sedam jezika. Previše je star da bi glasao u konklavi, ali i dalje u igri za papu.
Njegove šanse su umanjene zbog optužbi iz 2022. godine, iako je ranije bio jedan od glavnih reformskih glasova nakon skandala o seksualnom zlostavljanju.
Kardinal Vinsent Nikols (Vincent Nichols)
printsrkin/jutjub
79 godina, vođa Katoličke crkve u Engleskoj i Velsu od 2009. godine. Mogao bi da bude kompromisno rešenje ako dođe do zastoja među frakcijama.
Uglavnom izbegavao osetljive društvene teme, ali je snažno istupio protiv zakona o eutanaziji. Prvi britanski papa od 1154. godine bi bio veliko iznenađenje, ali se iznenađenja dešavaju – kao sa Jovanom Pavlom II.
Kardinal Kevin Farel (Kevin Farrell)
printsrkin/jutjub
Irsko-američki kardinal, 77 godina. Trenutno vrši ulogu privremenog administrativnog poglavara kao komornik (Camerlengo).
Ne smatra se ozbiljnim kandidatom, ali ne može se u potpunosti isključiti. Njegovi konzervativni stavovi izazvali su kontroverze – 2018. zabranio je bivšoj irskoj predsednici Meri Makaliz, koja podržava žensko sveštenstvo i istopolne brakove, da govori na vatikanskoj konferenciji.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)