U IGRI SU 5 SCENARIJA OKONČANJE TRAMPOVE DRAME SA GRENLANDOM: Od jednog svet strahuje i to sa razlogom

Bivši američki predsednik Donald Tramp izjavio je pred Kongresom da namerava da Grenland „dobije na ovaj ili onaj način“. Grenland je deo Danske od 18. veka, a prema pisanju USA Today, ima svoju lokalnu upravu, dok Kopenhagen kontroliše ključna pitanja odbrane, nacionalne bezbednosti i ekonomije.

Tramp je prvi put izrazio želju da kupi Grenland 2019. godine, a sada ne isključuje ni ekonomsku ni vojnu silu u pokušaju da preuzme kontrolu nad ostrvom. USA Today izdvojio je pet mogućih ishoda ove situacije.

1. Grenland proglašava nezavisnost i traži prijem u SAD

Grenlanđani već godinama raspravljaju o nezavisnosti, a Danska je najavila da će omogućiti referendum ako se pokaže dovoljan interes. Iako mnogi Grenlanđani žele nezavisnost, zabrinuti su za očuvanje životnog standarda koji obezbeđuju danske subvencije. Nedavne ankete pokazuju da većina ipak ne želi da Grenland postane deo SAD.

2. Tramp pokušava da kupi Grenland

Iako Danska uporno ponavlja da Grenland nije na prodaju, Trampova administracija bi mogla da predloži dugoročni zakup, po uzoru na Hong Kong koji je Britanija iznajmila od Kine na 99 godina. Alternativno, Grenland bi mogao da ponudi SAD-u određeni uticaj u upravljanju, posebno u oblastima bezbednosti i spoljne politike, uz preuzimanje danskih subvencija od 800 miliona dolara godišnje.

3. Ekonomski pritisak na Dansku i Grenland

Tramp je poznat po korišćenju carina kao političkog oružja. Mogao bi povećati carine na danske ili čak EU proizvode kako bi izvršio pritisak na Kopenhagen. Danska, kao jedan od vodećih proizvođača farmaceutskih proizvoda, mogla bi se suočiti s ekonomskim udarom, dok bi SAD mogle koristiti zakon iz 1977. godine koji omogućava uvođenje tarifa iz razloga nacionalne bezbednosti.

4. Vojna opcija?

Iako invazija na Grenland deluje malo verovatno, Tramp nije isključio nijednu mogućnost. Međutim, svaka vojna akcija protiv Grenlanda mogla bi da aktivira NATO-ovu klauzulu o kolektivnoj odbrani, što bi značilo sukob sa saveznicima. Ipak, Tramp je naglasio da podržava „pravo Grenlanda da odredi sopstvenu budućnost“, što sugeriše da vojna opcija nije prvi izbor.

5. Tramp gubi interesovanje

Moguće je i da Trampovo interesovanje za Grenland splasne. SAD već imaju značajnu vojnu prisutnost na ostrvu kroz vazdušnu bazu Tule. Umesto preuzimanja teritorije, Vašington bi mogao proširiti vojno prisustvo kroz pregovore sa Grenlandom i Danskom, posebno ako su interesi SAD vezani za kontrolu mineralnih resursa i geopolitičku sigurnost Arktika.

Prema rečima stručnjaka, ako su Trampovi motivi prvenstveno ekonomski i bezbednosni, oni bi se mogli postići pregovorima – bez potrebe za direktnim preuzimanjem Grenlanda.

(USA Today/Blic)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI