SRĐA TRIFKOVIĆ Postoje tri ključna faktora za američko suzbijanje Kine
Foto: Ilustracija

On ocenjuje da su, u skladu sa tim, Japan, Australija i Indija u geopolitičkom smislu tri ključna faktora američke namere da suzbiju Kinu.

„Zato Francuzi i njihove podmornice nisu bili samo kolateralna šteta, već totalno nedobrodošli uljez u američkoj strategiji za globalnom dominacijom“, objašnjava Srđa Trifković.

Američko i australijsko „au revoir“ za Francuze

On kaže da je taj pristup počeo pre oko pet godina, sa izmenom termina Azija-Pacifik u Indo-Pacifik:

„Iako se izmena ovog termina desila gotovo neprimetno, ona je bila jako bitna jer je uključivala privlačenje Indije u američki bezbednosno-strateški lanac. Naime, Amerika i dalje predstavlja imperiju koja teži da očuva dominaciju nad celim svetom i za nju je najznačajnije da ima severoistočno uporište u Japanu, jugozapadno u Indiji, a jugoistočno sidrište u Australiji, s tim da će između imati Južnu Koreju, Filipine, Tajvan, Singapur, Maleziju, Tajland i Vijetnam, koji se uprkos krvavom ratu koji je vođen sada svrstava na američku stranu u suzbijanju Kine. U tom kontekstu gledano, sporazum sa Britanijom i Australijom je savršeno logičan potez, jer sa američkog stanovišta, Francuzi tu nemaju šta da traže“, objašnjava Trifković.

Kako on dodaje, u želji za obuzdavanjem Kine, Amerikance interesuje pre svega indijski premijer Modi i vlada u Delhiju, Japan i luka u Jokohami, kao i Australija sa isturenim punktom američke logistike u Darvinu.

„Zato im ne pada na pamet da tu jednačinu remete sa nekakvim Francuzima i njihovim podmornicama, koji tu hoće da se ’umuvaju‘ iz finansijskih razloga. Taj američki koncept je, konačno, prihvatila i sama Australija, ekonomski jako moćna zemlja, koja je Francuzima hladno rekla – doviđenja.“

Anglosaksonske sile gledaju samo svoje interese

Da je primer Francuske pokazao da nije mnogo ostalo od uveravanja američkog predsednika Bajdena da će transatlantske integracije biti prioritet Vašingtona, smatra i bivši ambasador Milisav Paić, predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga.

Očigledno je, kaže on, da sa jedne strane imamo situaciju da SAD i Velika Britanija jednostavno nemaju neko veliko poverenje u svoje evropske saveznike, dok sa druge strane treba imati na umu da specijalni odnosi u krugu pet anglosaksonskih zemalja funkcionišu još iz vremena pre Džozefa Bajdena, u okviru alijanse „Pet očiju“, koju čine SAD, Kanada, Novi Zeland, Australija i Velika Britanija.

„Ovde su se sukobili politika SAD na obuzdavanju Kine i održavanju takozvane slobode plovidbe koja je započela još u vreme Donalda Trampa, sa velikim komercijalnim poslom koji je bio potpisan između Francuske i Australije o izgradnji nuklearnih podmornica. Očigledno je da je vojnoindustrijski kompleks u SAD i Britaniji pokušao da iskoristi napetost nastalu usled vojnog jačanja Kine u poslednjih desetak godina, kao i pogoršane odnose između Kine i Australije.“

Naime, ističe Paić, odnosi ove dve zemlje su jedno vreme bili na vrlo visokom nivou, jer je Australija veliki izvoznik sirovina, pre svega gvožđa, u Kinu, a australijski premijer je svake godine tradicionalno posećivao dve prestonice, Vašington i Peking.

„Međutim, to se poslednjih godina poremetilo, pa je formiranje AUKUS-a pokušaj SAD da sa najbližim saveznicima probaju da, na neki način, obuzdaju kinesko prisustvo, pre svega vojno, ali i pomorsko, u smislu pomorske trgovine, u ovom osetljivom regionu“, napominje Paić.

Težak udarac transatlantskoj saradnji

On podseća da u Evropskoj uniji nije bilo mnogo simpatija za tu vrstu konfrontacije Vašingtona sa Pekingom, jer su ekonomski odnosi Nemačke, Francuske i nekih drugih zemalja EU sa Kinom dostigle takav stepen da bi poremećaj u političkim odnosima mogao da dovede u pitanje i njihovu trgovinu sa zemljom koja je za EU postala značajnije tržište od tržišta SAD.

„U tom smislu, očigledno je da između partnera sa dve strane Atlantika ne postoji preveliko poverenje, koje je uostalom doživelo veliki potres i naglim povlačenjem američkih trupa iz Avganistana. Naime, dešavanja u Avganistanu ostavila su američke zapadnoevropske partnere u ozbiljnom preispitivanju u kojoj meri su ti odnosi zaista odnosi međusobne saradnje i partnerstva, a koliko SAD praktično zloupotrebljavaju EU da bi imali podršku za svoje međunarodne akcije na globalnom planu.“

Tako da je, ističe Paić, i ovaj poslednji slučaj sa sporazumom AUUKUS zapravo korak koji je Evropa jako loše primila, posebno Francuska, jer ne samo da je ta zemlja pretrpela veliki finansijski gubitak, već se pokazalo da anglosaksonske sile ne drže mnogo do tuđih stavova i da prevashodno vode računa o sopstvenim interesima, pa i po cenu poremećaja odnosa sa prekomorskim saveznicima.

Bivši ambasador veruje da će slučaj Francuske za posledicu imati da unutar EU dođe do preispitivanja ukupnih strateško-bezbednosnih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, Velikom Britanijom i Australijom.

„Povlačenje francuskih ambasadora iz Vašingtona i Kanbere ukazuje da je došlo do vrlo ozbiljnog potresa u međusobnim odnosima, iako Anglosaksonci to pokušavaju da minimiziraju. Ovo je sasvim sigurno vrlo težak udarac transatlantskoj saradnji, jer je poverenje ne samo Francuske, već i drugih zemalja EU u Sjedinjene Američke Države došlo pod ozbiljan znak pitanja, dok je Vašington, sa druge strane, shvatio da njihova politika obuzdavanja Kine ipak ne može da računa na podršku zemalja sa ove strane Atlantika, sa izuzetkom Velike Britanije koja bezrezervno prati SAD i pokušava da se prikaže kao njihov najverniji saveznik“, zaključuje Milisav Paić.

Komentari (0)

Loading