ĐORĐEVIĆ: Vučić je najveći borac u mulju hoštaplera i prevaranata

Sada je svakom, iole informisanom, dobronamernom i politički neostrašćenom jasno da se radi o organizovanoj, koordiniranoj i od nekih inostranih centara moći podržanoj akciji – koja za cilj ima pritisak na Srbiju i njeno rukovodstvo, a pre svega na predsednika Aleksandra Vučića, koji je najveći borac protiv te grupe hoštaplera, neradnika, prevaranata i stručnjaka opšte namene, koji nikad ništa pošteno u životu nisu ni radili, niti zaradili, kao i da se putem laži i spinovanja izmišljenih informacija izvrši svojevrsna medijska priprema za vaninstitucionalnu i nasilnu smenu legitimno izabrane vlasti, ako taj napad na Vučića ne bude dao očekivani rezultat.

Ustalo je kuso i repato, a sve umišljeno, osiono i sujetno, sve ono što samo sebe smatra nekakvom "elitom", kojoj su usta puna velikih reči i morala, a džepovi narodnih para, razne vucibatine, secikese, nikogovići i skorojevići, belosvetski prevaranti i jedači hleba bez motike, prodavci magle i razni članovi cirkuske menažerije – i svi su, jednovremeno, u sinhronizovanoj akciji, krenuli u napad na Aleksandra Vučića, jer im se učinilo, ili im je neko tako rekao i naredio – da je sad pravi trenutak da se izbore "za ljudska prava i slobode, demokratiju i pravdu, a protiv diktature" – s obzirom na pretnje, izazove i pritiske kojima je Srbija izložena u aktuelnom geopolitičkom trenutku.

Očigledno je da Srbija koju predvodi Aleksandar Vučić smeta mnogima, ne samo pojedinima u Srbiji, niti samo nekima u regionu, već i šire, jer takva, Vučićem vođena Srbija, nije više na kolenima, nije više zemlja bez snage, časti, hrabrosti i dostojanstva, nije zemlja zatvorenih fabrika i siromašnih građana, nije zemlja koja se stidi svoje prošlosti i svoje istorije, na koju bi mnogi, da je imaju, ma i tako bolnu, krvavu i prepunu herojstava i žrtava istoriju – bili itakako ponosni. Ponosni – kao što je Srbija danas ponosna, suverena, slobodna i napredna, i pred kojom je budućnost u kojoj će ona još više, brže i uspešnije napredovati, rasti i razvijati se, na svim poljima.

Stoga ne čudi što su se svim sredstvima, sinhronizovano i organizovano, mnoge interesne grupe, pod plaštom tobožnje "brige za ljudska prava i slobode", pod izgovorom "borbe za demokratiju i protiv diktature" – vrlo agilno uključile u taj "projekat: Srušiti Vučića", za koji su im njihovi inostrani mentori rekli da je uslov da ih vrate na vlast, na kojoj bi posle mogli da nastave da rade ono što su već radili – da razaraju, uništavaju i pljačkaju Srbiju, sve dok je ne svedu na ono što ti inostrani mentori misle da bi Srbija trebala da bude.

​Naravno, frustriran svojom političkom (ali i svakom drugom) neuspešnošću, bolesno ospednut predsednikom i patološki ga mrzeći, Dragan Đilas je u tome video svoju šansu, svoju poslednju i jedinu šansu (mada, uzimajući u obzir koliki ugled uživa među građanima Srbije, a koji je iskaziv sa 0, nešto%, mislim da je to još jedna njegova samoobmana), pa je sam sebe proglasio nekakvim "liderom" toga nečega što sebe naziva "pravom" opozicijom – i angažovao sve svoje čankolize, plaćenike i zaposlene da rade na tom naručenom zadatku, u čemu se naročito ističe Marinika Tepić, kojoj čak ni javnosti poznata njena priviđenja ne smetaju da nastavi da laže, izmišlja, preti i vređa.

Nedeljama Đilasova medijska mašinerija fabrikuje neistine i dezinformacije, nedeljama okrivljuju predsednika Vučića za sve i svašta, ne vodeći računa da te njihove bljuvotine bar budu realno moguće, bar ikako u realnom životu ostvarive, makar i na teorijskom nivou ako ništa drugo, kada su već i inače sve proizvod čiste patologije i bolesne mržnje i zavisti prema predsedniku. Jednovremeno, njegova izopačena sujeta svoju srdžbu usmerava i prema svima onima koji nisu ništa manje opozicija vlasti nego on, ali koji drugačije misle, koji vode računa o državnim i nacionalnim interesima i koji imaju svoju političku viziju o onome za šta se politički zalažu – što dodatno svedoči o tome da je Dragan Đilas osoba čija je psiha toliko bolesna, toliko izopačena, da počinje da predstavlja i širu društvenu opasnost, s obzirom na posledice koje bi, eventualno, mogla proizvesti.

Srećom, građani Srbije dobro pamte, po zlu pamte, Đilasovu vladavinu, a pošto on kao "osvedočeni demokrata" na izbore ne izlazi, "iz principa" – šanse da se on na vlast vrati su minimalne, tačnije u procentima iskazano: 0, nešto%.

Uzgred, to bi neko trebalo i da kaže tim Đilasovim mentorima, da ne troše vreme na njega, nego da od celog tog bašibozluka koga plaćaju da napada i ruši Aleksandra Vučića, iz te skupine zgubidana i lezilebovića, ako je ikako moguće, probaju da izaberu nekog drugog – ali da taj drugi nisu Vuk Jeremić, ili neko od onih "eksperata" za sve i svašta iz raznoraznih NVO, niti pak "lideri" nekakvih političkih partija – za koje ne glasaju ni članovi najbliže rodbine, već neko ko je ozbiljan i odgovoran političar, ko voli svoju zemlju i njene građane i ko ima politički, ekonomski i svaki drugi plan i program.

Takođe, trebalo bi im reći (mada mislim da to oni i sami znaju) da građani Srbije već imaju takvog lidera, takvog predsednika – Aleksandra Vučića – koji sasvim sigurno može, i hoće, sam protiv cele te bulumente štetočina da se izbori i da bi stoga trebalo da Srbiju ostave na miru i dozvole joj da sama odlučuje o svojoj budućnosti.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI