Veliki broj blokadera okupio se tog dana od Slavije, preko Ulice kralja Milana pa sve do Skupštine Srbije.
Tenzije su bile na vrhuncu, a skup su obeležili i brojni nasilni incidenti.
U jednom momentu, blokaderski redari skinuli su prsluke i proglasili da to više nije njihov protest.
Šta se dogodilo?
"Kada smo mi zapravo bili na milimetar od ambisa kao društvo, umesto da govorimo o tom stvarnom pokušaju rušenja države i ustavnog poretka, mi smo mesecima govorili o lažnom napadu zvučnim topom. To je jedna bizarnost", ocenio je filozof Filip Grbić na RTS-u.
I to je ono što se krije iza namerno plasirane afere "Zvučni top". Blokaderi su procenili, ili dobili komandu, da nasilno rušenje vlasti neće uspeti i da je potrebno da operu ruke od protesta nakon što su okupili narod sa jasnom namerom da probaju da urade - nešto.
To nešto se nije dogodilo, ali bilo je potrebno opravdati neuspeh - tako nastaje priča o soničnom oružju koje niko nije video 15. marta i za koje su sve istrage utvrdile da nije bilo upotrebljeno.
Laž je bila spremna u slučaju da im ne uspe prevrat. Nije uspelo jer degenerisana masa ipak nije jača od države, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne predaje vlast zato što su neki mnogo jako duvali u pištaljke i vuvuzele.
Zvučni top je bio alibi za poraz.
Komentari (0)