Politička scena u Srbiji sve se više zagreva kako se približavaju novi izborni okršaji, a razlika između poruka koje građanima šalju vlast i blokaderski pokret postaje sve izraženija. Sa jedne strane nalazi se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji insistira na političkoj stabilnosti i rezultatima, uz poruku da građani na izborima treba jasno da vide ko se kandiduje i kakvu politiku zastupa. Sa druge strane, u redovima onih koji sebe predstavljaju kao alternativu vlasti sve češće se pojavljuju sukobi, kontroverze i pitanja o tome ko zapravo donosi odluke unutar tog političkog bloka.

Centri moći

Povod za novu polemiku bio je događaj u Smederevskoj Palanci, gde su se pojavila dvojica studenata koji su, kako se navodi, koristili kodna imena Kaluđer i Alek. Oni su, prema svedočenjima, rekli da su dobili zadatak da sa izborne liste uklone imena predstavnika opozicije.

Ovaj događaj otvorio je niz pitanja o odnosima između opozicionih struktura i studenata koji učestvuju u blokadama, ali i o tome ko zapravo donosi ključne političke odluke u tom pokretu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, komentarišući ovu situaciju, izjavio je da je ponosan na politiku koju vodi i na odgovornost koju ima prema građanima Srbije, ali je istovremeno izrazio zabrinutost zbog onoga što se, kako kaže, može videti na drugoj strani političke scene.

Prema oceni sagovornika Kurira, dok vlast stalno naglašava da vodi samostalnu politiku u interesu Srbije i njenih građana, u blokaderskom pokretu postaje sve teže sakriti ono što oni vide kao pravi karakter tog pokreta – tvrdnju da su povezani sa stranim centrima moći i da im je cilj destabilizacija zemlje.

Vučić: Srbija nije ničija marioneta

U intervjuu za nemački list Zidojče Cajtung, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija vodi samostalnu politiku i da neće biti ničija marioneta.

„Srbija nije ničija marioneta, ni ruska ni američka, i nastaviće da vodi samostalnu politiku zasnovanu na nacionalnim interesima“, rekao je Vučić.

U razgovoru sa nemačkim novinarom Tobiasom Cikom, predsednik Srbije govorio je o više tema koje su važne za međunarodni položaj Srbije, sa posebnim osvrtom na odnose naše zemlje sa Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskom unijom i Rusijom.

Predsednik Centra za nacionalnu politiku Perko Matović ocenio je za Kurir da opozicione liste blokadera, prema njegovom mišljenju, pokazuju pokušaje stranih centara moći da utiču na političke procese u Srbiji.

„U toku je hibridni rat protiv naše zemlje u kojem se koriste različiti instrumenti, od političkih do separatističkih i terenskih. Već duže vreme upozoravam da se političko delovanje opozicije koordinira iz određenih centara moći i ambasada političkog Zapada“, rekao je Matović.

On smatra da je događaj u Smederevskoj Palanci pokazao konkretne primere takvog uticaja.

„To je, po mom mišljenju, jasan dokaz upliva određenih centara moći u političke procese. Njihov cilj je da destabilizuju izborni proces. Već su govorili da će izbori biti pokradeni i time se pripremaju za eventualni poraz, kako bi kasnije pokušali da izazovu destabilizaciju državnih institucija“, naveo je Matović.

On je dodao da je aktuelna vlast pokazala da je sposobna da donosi suverene odluke i da štiti interese države i naroda, zbog čega veruje da će građani to prepoznati i na predstojećim izborima.

Borba za politički uticaj

Politički analitičar Dejan Lisica ocenjuje da je događaj u Smederevskoj Palanci pokazao ono što je, kako kaže, deo javnosti već dugo pretpostavljao.

„Slučaj u Smederevskoj Palanci otvorio je pitanje ko zapravo donosi odluke i ko određuje politički pravac blokaderskog pokreta. Dok vlast govori o samostalnosti države i očuvanju suvereniteta, sa druge strane vidimo aktere koji deluju kao da izvršavaju instrukcije koje dolaze izvan Srbije“, rekao je Lisica.

Prema njegovim rečima, studenti koji učestvuju u blokadama saobraćaja i protestima predstavljaju, kako tvrdi, produženu ruku određenih stranih struktura.

„Dok javnosti predstavljaju priču o slobodi i borbi za promene, unutar tog političkog bloka postoje ozbiljni sukobi i borba za političke pozicije. Paradoks je u tome što se opozicione strukture i njihovi saveznici već sada spore oko funkcija i privilegija, iako izbori još nisu ni održani“, naveo je Lisica.

On dodaje da je politički program blokadera, prema njegovoj oceni, zasnovan prvenstveno na protivljenju potezima vlasti.

„Protive se ekonomskom razvoju, velikim infrastrukturnim projektima koji menjaju izgled Srbije, a posebno su kritični prema institucijama koje smatraju stubovima nacionalnog identiteta, uključujući i Srpsku pravoslavnu crkvu“, rekao je Lisica.

Prema njegovim rečima, razlika između dve političke opcije postaje sve jasnija.

„Na jednoj strani nalazi se politika suvereniteta, samostalnosti i jasnog plana razvoja države. To je politika koja insistira na tome da se o sudbini Srbije odlučuje u Beogradu, a ne u stranim prestonicama. Na drugoj strani su oni koji bi Srbiju vratili u vreme kada su se ključne političke odluke donosile u ambasadama“, zaključio je Lisica.

(Kurir)