Na današnji dan pre 23 godine predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj otišao je u Holandiju.

Šešelj je tamo lišen slobode, a kasnije je objašnjavao da je išao da ispuni obećanje srpskom narodu o holandskoj kraljici.

"Ja se nisam nikome predao. Ja sam otišao u Hag, jer sam obećao srpskom narodu na velikom broju mitinga, kad odem u Hag da ću rasturiti Haški tribunal i NATO pakt i Evropsku uniju i holandsku kraljicu. I zbog ovog poslednjeg obećanja, ja sam 23. februara 2003. godine krenuo u Hag. I očekivao sam tamo svečani doček, znate, očekivao sam počasnu gardu na aerodromu, dođe holandska policija i insistira da ja prvi izađem iz aviona. Ja sam mislio upravo zbog tog dočeka. Izvedoše me odmah niz one stepenice pravo na pistu. Nisu mi dali kroz koridor da idem. I tamo vidim nema nigde počasne čete, strpaše me u auto i odvezoše u Ševeningen. Tako je došlo do mog hapšenja, zahvaljujući mojoj naivnosti. A ja se predao nisam", rekao je Šešelj kada se vratio iz Haga.

Tada je rekao da ne smatra da je izgubio 12 godina života.

"To je bilo 12 godina moje borbe koja je dala rezultate. Posle te moje borbe, više niko normalan, ozbiljan i pošten na svetu ne može da kaže da je Haški tribunal legalan i regularan sud. Ja sam maksimalno raskrinkao Haški tribunal. Rasturio sam ga. Ja sam na to ponosan. Da ništa drugo u svom životu nisam uradio. Tu je jedanaest tomova mog svedočenja, odnosno mog učešća u raznim procesima u Haškom tribunalu. Pre svega u mom, pa onda svedočenja kod Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića, Gorana Hadžića, i evo spremao sam se da svedočim kao svedok odbrane u procesu Ratku Mladiću, pa smo od toga odustali i odložili negde do januara ili februara. Nisam odustao od svedočenja, nego smo samo pomerili momenat svedočenja", kazao je Šešelj.

Šešeljev boravak u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju ostaje kontroverzna tema. Lider radikala bio je izložen dugotrajnom postupku i njegova sva prava su bila ugrožena. Sudski postupak je privukao pažnju javnosti širom regiona i izazvao široko javno i pravno preispitivanje načina na koji se međunarodno pravo primenjuje.